Трагом Првог српског устанка
Топола, Опленац, Орашац, Радовањски луг, Покајница
Полазак у 07.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:
Карађорђева црква у Тополи задужбина је вође првог српског устанка и обновитеља српске државе Карађорђа Петровића. Подигнута је у оновременом престоном граду, Тополи. Грађена је од ломљеног камена у периоду 1811 – 1813. године. Уз западни портал подигнута је камена спратна кула звонара, која је истовремено била и одбрамбена кула. О години градње сведочи ктиторски натпис изнад западног портала.
Из докумената Карађорђеве дворске канцеларије сазнајемо да је 1812. и 1813. године живопис у цркви радило више мајстора, али је печат посебно утиснуо Петар Николајевић Молер. Звона за цркву изливена су у београдској тополивници. Била су то прва звона која су се после више векова робовања под Турцима огласила у слободној Србији.
Карађорђев конак, подигнут 1805. године је камена грађевина са неколико соба, подрумом и терасом. Данас, у конаку је смештена стална изложба личних предмета Вожда и аутентично оружје из Првог српског устанка међу којима је и оригинални Карађорђев топ познат под именом “абердар”. На топу недостаје десна ручка коју је краљ Петар I Карађорђевић искористио као основу за све крунидбене инсигније..
Црква Светог Ђорђа на Опленцу задужбина је краља Петра I Карађорђевића. Његовим доласком на власт 1903. године, Топола као завичај Карађорђевића бележи нови период процвата. Убрзо се у потпуности посветио дуго ношеној замисли и испуњењу аманета својих родитеља да се у Тополи изгради велики храм у коме би се сахрањивали сви Карађорђевићи.
Црква је грађена је од 1910 – 1930. године у српско – византијском стилу по пројекту архитекте Косте Ј. Јовановића. Краљ Петар није дочекао да види своју задужбину коначно завршену. Умро је 16. августа 1921. године, а његов наследник, Краљ Александар I Карађорђевић, лично се старао о завршетку изградње. Њена унутрашњост је украшена раскошним мозаицима рађених по узору на врхунска остварења српског средњевековног фрескосликарства.
У присуству Краља и чланова краљевске породице, 8. септембра 1930. године, патријарх Варнава је осветио цркву, а затим су Карађорђеви посмртни остаци пренети из старе цркве у Тополи у маузолеј династије. У крипти су данас гробови породице Карађорђевића. У истом комплексу налази се и кућа краља Петра II у којој је музејска поставка. Због својих изузетних вредности, црква
Орашац је место на домак Аранђеловца у коме је на празник Сретења 1804. године Ђорђе Петровић изабран за ‘Вожда’ Првог српског устанка. У знак сећања на овај велики догађај у Орашцу је подигнута црква Вазнесења Господњег 1868 – 1870. године, спомен школа 1930. године, спомен чесма 1954. године у Марићевића јарузи поводом 150 година од Устанка, музеј и скулптура Карађорђа поводом 200 година од Устанка.
Од не мањег значаја је чињеница да се у селу Орашац налазе знамења савремена Првом српском устанку. Реч је о неколико старих, и са становишта етнографије веома вредних кућа, које су заштићене законом.
Радовањски Луг представља спомен комплекс површине 46 хектара. Обухвата: првобитно гробно место Карађорђа у коме је почивао две године када је његово тело пренето у Тополу; летњу позорницу; спомен цркву подигнуту на месту где је 13. јула 1817. године Вожд погубљен. Црква посвећена Светом Архангелу Гаврилу позната је и под именом Захвалница.
Године 1930. краљ Александар I Карађорђевић у знак захвалности за сва дела вође Првог српског устанка дао је да се подигне црква по пројекту архитекте Василија Андросова, као минијатура цркве на Опленцу. Иконостас је рађен под утицајем средњовековног српског сликарства. Краси га седам икона. У наосу цркве изложен је Карађорђев портрет у природној величини, димензија 210 x 110cm, рад познатог српског сликара Паје Јовановића
Манастир Покајница подигнута је 1818. године као црква брвнара у Старом Селу код Велике Плане. Посвећена је преносу моштију светог Николе. Овај народни српски драгуљ споменик је културе од изузетног значаја. Ктитор цркве био је кнез смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву.
Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. године, када је претворена у манастир. Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве.
Повратак у Београд у вечерњим часовима. Крај програма.
Аражман обухвата:
- превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на наведеним релацијама
- разгледања и обиласке по програму
- трошкове организације путовања
- услуге стручног пратиоца групе током путовања
Аражман не обухвата:
- Индивидуалне трошкове путника
Начин плаћања
- 50% приликом пријаве, остатак 7 дана пред пут
Цена путовања
дин
Попусти:
- Деца 0-2 године бесплатно
- Деца 2-12 година 20%
Молимо Вас да пажљиво прочитате Опште услове путовања. Организатор путовања је Поклоничка агенција Српске православне цркве – Доброчинство. Уз овај програм важе Општи услови путовања организатора путовања. https://dobrocinstvo.rs/opsti-uslovi-putovanja/ Аранжман је рађен на 35 пријављених путника и услед недовољног броја пријављених путника, агенција задржава право да откаже аранжман најкасније 48 сати пре планираног поласка. Агенција „Доброчинство“ задржава право да, уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ.
Ценовник Трагом Првог Српског устанка бр. 1 од 17. Јануара 2023. године
