ДАН 2.

Москва 

Доручак. Храм Светих апостола Петра и Павла – Подворје СПЦ. Шетња до Црвеног трга – улицама Сољанка и Варварка. У улици Сољанка се некада налазило Подворје Српске православне цркве (Благовештенски Киро-Јовановски храм, разрушен 1933. године). Обилазак споменика Свете браће Ћирила и Методија (Китај город), и шетња улицом Варварка. Ова улица је једна од најстаријих у Москви и значајна је по томе што се у њој налази више храмова: храм Рођења Светој Јована Крститеља (са олтаром Светог Климента Папе Римског), црква Светог Великомученика Георгија (на “Псковској гори”), Знаменски сабор (Знаменски манастир), црква Светог Максима Исповедника (тзв. “Пизански торањ”), и храм Свете Великомученице Варваре, по коме је улица и добила своје име. Такође, у овој улици се налази и неколико историјских објеката: Гостињи двор, Стари енглески дворац и Стари дворац Романових. Дворац Романових представља место где су се родили и живели основатељи најзначајније руске владарске породице Романових (до ступања на царски престо). Данас је то музеј који крије аутентичне предмете из свакодневног живота кнежева московских. У улици се налази и новоотворени парк „Зарјадје“, који је назив добио по историјском делу града где се вековима одвијала трговина. Парк је израђен на месту где се некада налазио хотел „Русија“, и простире се на читавих 13 хектара. Поред великог броја ретких и декоративних биљака, у парку се налази и ново здање Филхармоније, Подземни музеј (са предметима пронађеним приликом градње парка), величанствени панорамски мост (дужине 70 метара) са ког се открива прелепи поглед на Кремљ, и др. Са улице Варварка стиже се на тзв. „Васиљевски спуск“, на чијем узвишењу се налази најпознатији руски храм и заштитини знак града Москве – Храм Василија Блаженог (или Покровски сабор). Храм је саградио руски цар Иван IV Грозни давне 1561. године, као успомену на освајање Казанског каната. Цар Фјодор Иванович је 1588. додао капелу на источној страни изнад гроба Василија Блаженог, чије се мошти и данас ту налазе. Храм се састоји од 10 мањих цркава (распоређених у два нивоа), које су украшене прелепим средњевековним орнаментима. Данас је то музеј, а богослужење се одвија само у делу посвећеном Светом Василију Блаженом, где почивају и његове свете мошти. Обилазак Црвеног трга, који је са једне стране оивичен зидинама Московског Кремља (куле: Константино-Јеленска, Спаска и Никољска), а са друге великим здањем Државног тржног центра (ГУМ). На Црвеном тргу налази се и “Лобное место” (где су се по једној верзији вршила јавна погубљења, а по другој читала царска акта), као и гробнице револуционара. Супротно од Храма Василија Блаженог, на Црвеном тргу се налази Храм посвећен Казанској икони Пресвете Богородице (Казански сабор), који је био уништен до темеља, као и Државни историјски музеј. У непосредној близини музеја налази се и Иверска капела са чудотворном иконом Иверске Пресвете Богородице, као и споменик маршалу Совјетског Савеза Георгију Жукову. Шетња Александровским парком Московског Кремља (споменици: Заштитиницима Московског Кремља, Романовски обелиск и Патријарха Гермогена) и присуствовање величанственој смени страже на споменику Непознатом војнику. Обилазак Мањежног трга и Тржног центра „Ахотни рјад“. Посета Московском Кремљу. Кроз Кутафјеву и Тројицку капију (кулу) и Тројицки мост, улази се на територију Московског Кремља. У центру се налази Саборни трг који је сачувао свој средњевековни изглед. На њему се налази више историјских споменика. Успенски сабор (храм посвећен Успенију Пресвете Богородице) је главни храм Кремља и саграђен је 1479. године по указу великог московског кнеза Ивана III. У његовој унутрашњости је сахрањено 19 московских митрополита, међу којима и Свети Јона, Свети Филип II, Свети Гермоген и Свети Петар). Величанствени иконостас (са 69 икона), као и фрескопис и иконе у храму, представљају право духовно и културно богатство Русије. На празник Светог Петра Митрополита Московског, као и на веће празнике, Руски патријарх врши богослужења у овом храму. Архангелски собор (храм посвећен Светом Архистратигу Михаилу – небеском покровитељу кнежева у њиховим ратним подвизима) је саграђен 1508. године и представља гробницу московских кнежева и царева руских (укупно има 54 гробних места, међу којима се налази и кивот са моштима Светог Царевића Димитрија Углићског – сина цара Ивана IV Грозног, заштитиника и покровитеља династије Романових, као и мошти Преподобне Ефросиније Московске). Занимљиво је да се међу фрескама налазе и ликови Светог Цара Лазара, Светог Саве и Светог Симеона Немање (стуб на североисточној страни храма). Уз јужни зид храма налази се посебна просторија са вредним иконама и предметима који су припадали Вазнесењском женском манастиру (уништеном 1929. године, заједно са познатим Чудовим манастиром). На јужном делу Саборног трга, на обронцима Боровицког узвишења, смештен је Благовештенски сабор (храм посвећен празнику Благовести Пресвете Богородице), који је подигао велики кнез Иван III 1489. године. Храм је имао функцију кућног храма кнежевске породице, а касније су настојатељи Благовештенског сабора били духовници руских царева. Велико место у централном делу храма заузима представа Апокалипсиса, састављена из три основне целине. На празник Благовести Руски патријарх врши богослужење у овом храму. У крипти храма (где се некада налазила великокнежевска ризница), оформљен је Музеј јувелирних радова, новца и средњевековног оружија). Црква Полагања ризе Пресвете Богородице је основана у XV веку. Неколико векова храм се налазио у склопу комплекса митрополитске резиденције и служио као кућни храм митрополита, а касније и патријараха. Иако је релативно малих димензија, храм ипак одише лепотом и величанственошћу иконостаса и фресака. На галерији храма налази се и посебна изложба дрвених предмета (резбарених и сликаних скулптура) из периода XV-XIX века. Одмах поред цркве Полагања ризе, налази се и Патријарашка палата. На основу летописа сазнајемо да је првобитна митрополитска резиденција била саграђена у првој половини XIV века, од стране митрополита Петра. Током векова, више пута је реконструисана и обнављана. Од 1918. године, попут осталих храмова Московског Кремља, и Патријарашка палата је постала Музеј. У њој се налази више засебних просторија: Крестоваја палата (са посебном пећи за варење светог мира и витринама са црквеним утварима), Приказне палате (са предметима из свакодневног живота) и храм Дванаесторице апостола. Овај кућни храм патријарха Никона саграђен је 1655. године у склопу Патријарашке палате. У храму се данас налази и велика колекција Кремљовских икона из XVII века (тзв. “Строгановска школа”). Тачно између Саборног и Ивановског трга налази се знаменити комплекс Звоника “Ивана Великог”. Он је настајао у дужем временском периоду од преко три века (1505-1815) и састоји се од три целине: звоника “Ивана Великог”, Успенског звоника и Филаретовог дела. Звоник “Ивана Великог” је саграђен 1508. године на месту гдје се некада налазила црква Светог Јована Лествичника. Укупна висина звоника износи 81 метар. Унутар њега се налази неколико изложби историје архитектуре Кремља од XVII-XIX века. Успенски звоник, који се налази са северне стране Звоника “Ивана Великог” саграђен је 1815. године. У приземљу звоника се налази изложбени простор, док се остали спратови користе за научна оделења музеја. У време богослужења у храмовима у Кремљу, звоник има своју првобитну намену. Филаретов део се наслања на Успенски звоник и саграђени су у исто време. Планирано је да се у њему смести највеће звоно. На сва три звоника данас се налази укупно 33 звона различитих димензија из периода XVI-XIX века. „Цар-звоно“, које се налази на територији Кремља, направљено је давне 1735. године, тежине од преко 200 тона. Оно је требало да се подигне на звоник, али је ватра омела посао, тако да је приликом гашења пожара звоно пукло. На територији Кремља налази се неколико стотина топова из разних периода историје ратовања, међу којима је најпознатији „Цар-топ“. Изграђена је 1586. године и има 40 тона, због чега је највећи топ на свету. Након екскурзије по Московском кремљу, обилазак најлепших метро-станица величанственог московског метроа. Московски метро је отворен давне 1935. године и састоји се од укупно 15 линија (пруга) и 275 станица, у укупној дужини од 481,4 километра. Кроз московски метро се дневно превезе близу 7.500.000 путника. Након обиласка метроа повратак у хотел. Након обиласка метроа, повратак у хотел. Вечера. Слободно време. Ноћење.