Манастир Зочиште
Манастир Зочиште се налази у истоименом српско – албанском селу, 5 км југоисточно од Ораховца. Село са црквом Светих Врача Козме и Дамјана помиње се први пут у повељи Светог краља Стефана Дечанског 1327. године, којом дарује Хиландару бројна имања, чија су имена до данас сачувана у неизмењеном облику.
По народном предању црква је “300 година старија од Дечана”. Вероватно је задужбина неког од чланова српског високог клира, што представља посебну вредност међу сачуваним споменицима из доба самосталне немањићке државе. Испод цркве налази се извор Врело, чија се вода у народу сматра лековитом, као “лечилиште за очи”, па отуда име и селу и манастиру – Зочиште.
Црква је грађена као једнобродна грађевина са полуобличастим сводом и нешто широм припратом од наоса цркве. Њени унутрашњи зидови били су фрескописани а посебном лепотом се истицао дрворезбарени иконостас са царским дверима. Манастир је поседовао минеј из 15. века који се чувао у Народној библиотеци у Београду и који је нестао у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године.
Зочиште је своје највеће страдање доживело септембра 1999. године када су га Албанци експлозивом потпуно разорили, баш као и српско гробље и српске куће око манастира. Највећа светиња манастира, целебне мошти Светих врача Козме и Дамјана тада су пренете у Сопоћане, да би након последње обнове биле враћене у саборни храм у коме су целивајући их и молитвено им се обраћајући исцељење пронашли многи.
