Светиња је у тишини, лишена молитве и појања у славу неба чекала тренутак свога Васкрсења. Године 1927. академик Радослав Грујић извршио је откопавање манастира и пренео нађени материјал у Археолошки музеј у Скопљу. Тек седамдесетих година прошлог века заштићени су темељи и сачувани делови зидова.
Црква је била облика уписаног крста са три олтарске апсиде. Њене димензије 28,5 х 16,75 метара указују на монументални храм, чије су фасаде биле обложене белим и црвеним мермером. Цркву је красио камени иконостас, предиван мозаички под, а унутрашње зидове фрескопис. Године 1998. царски манастир је дочекао да се у њему поново васпостави монашки живот.