Манастир Свети Архангели
Манастир Свети Архангели удаљен је три километра од Призрена. Подигнут је у клисури реке Бистрице, на темељима старије цркве у периоду 1343 – 1352. године, као задужбина цара Душана. По завршетку изградње цар Душан је издао повељу којом је даривао светињу са 93 села и сваким другим добрима. Након смрти 1355. године, његово тело је пренето и сахрањено у католикону посвећеном Светим Арханђелима Михаилу и Гаврилу.
Кроз историју о манастиру нема много писаних података. Константин Јиричек наводи да је након измирења српске и грчке цркве 1375. године, свештенство обеју цркава одржало службу над Душановим гробом и скинуло анатему са њега, његовог сина цара Уроша и патријарха Јоаникија. Освајањем Призрена 1455. године Турци су манастиру нанели велику штету. Тесани камен са светиње коришћен је за изградњу џамије у Призрену.
Ходочашћа
Светиња је у тишини, лишена молитве и појања у славу неба чекала тренутак свога Васкрсења. Године 1927. академик Радослав Грујић извршио је откопавање манастира и пренео нађени материјал у Археолошки музеј у Скопљу. Тек седамдесетих година прошлог века заштићени су темељи и сачувани делови зидова.
Црква је била облика уписаног крста са три олтарске апсиде. Њене димензије 28,5 х 16,75 метара указују на монументални храм, чије су фасаде биле обложене белим и црвеним мермером. Цркву је красио камени иконостас, предиван мозаички под, а унутрашње зидове фрескопис. Године 1998. царски манастир је дочекао да се у њему поново васпостави монашки живот.
