У време Стефана Душана, дозидана је и украшена фрескама отворена спољна припрата. Крајем 17. века, разрушили су га Турци. Два и по века задужбина краља Уроша лежала је обрасла коровом. Била је напуштена. Сопоћанске фреске узвишене лепоте почеле су да пропадају. Угрожене атмосферским приликама, успеле су да одоле пропадању захваљујући високом квалитету израде.
И данас заслепљују посматрача лепотом, величином и свечаношћу. У цркви се налазе свете мошти Краља Уроша I, архиепископа Јоаникија I и Урошеве мајке, Ане Дандоло. Манастир је уврштен у листу УНЕСКО-ве светске културне баштине.