Манастир Пећка Патријаршија подигнута је уз реку Бистрицу крај Пећи. Чине је четири цркве са великом припратом. У њој су вековима столовали српски архиепископи и патријарси. Били су окружени ученим и уметнички надареним монаштвом, које није штедело ни знања ни труда да светињу достојно украси седиште поглавара Српске цркве.
Најстарија црква задужбина је архиепископа Арсенија I, из прве половине 13. века. Посвећена је Светим Апостолима. Око 1320. године уз њену северну страну, архиепископ Никодим је саградио нову цркву и посветио је Светом Димитрију. Десетак година касније, архиепископ Данило II, са јужне стране цркве Светих Апостола подиже трећу цркву и посвећује је Богородици Одигитрији. Уз њен јужни зид гради и цркву Светог Николе. Данило II ће подићи и припрату која ће објединити све три богомоље.
И у време робовања под Турцима, а после обнављања српске црквене организације, првојерарси су се трудили да оставе трага у украшавању овог јединственог манастирског комплекса. Тако је патријарх Макарије 1565. године дао да се фрескопише велика припрата.
Патријарх Јован обнавља цркву Светог Димитрија а његов наследник на трону патријарх Пајсије обнавља живопис у истој цркви 1620/21. године као и у цркви Светих Апостола 1633/34. године. Патријарх Максим преображава унутрашњост цркве Светог Николе 1673/74. а три године касније у њој поставља и нови иконостас.