Манастир Пећка Патријаршија

Манастир Пећка Патријаршија подигнута је уз реку Бистрицу крај Пећи. Чине је четири цркве са великом припратом. У њој су вековима столовали српски архиепископи и патријарси. Били су окружени ученим и уметнички надареним монаштвом, које није штедело ни знања ни труда да светињу достојно украси седиште поглавара Српске цркве.

Најстарија црква задужбина је архиепископа Арсенија I, из прве половине 13. века. Посвећена је Светим Апостолима. Око 1320. године уз њену северну страну, архиепископ Никодим је саградио нову цркву и посветио је Светом Димитрију. Десетак година касније, архиепископ Данило II, са јужне стране цркве Светих Апостола подиже трећу цркву и посвећује је Богородици Одигитрији. Уз њен јужни зид гради и цркву Светог Николе. Данило II ће подићи и припрату која ће објединити све три богомоље.

И у време робовања под Турцима, а после обнављања српске црквене организације, првојерарси су се трудили да оставе трага у украшавању овог јединственог манастирског комплекса. Тако је патријарх Макарије 1565. године дао да се фрескопише велика припрата.

Патријарх Јован обнавља цркву Светог Димитрија а његов наследник на трону патријарх Пајсије обнавља живопис у истој цркви 1620/21. године као и у цркви Светих Апостола 1633/34. године. Патријарх Максим преображава унутрашњост цркве Светог Николе 1673/74. а три године касније у њој поставља и нови иконостас.

Крај 17. века донео је искушења, Велику сеобу Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Ово је означило не само крај украшавања Пећке Патријаршије, већ њену стагнацију и почетак пропадања. Ризница је опљачкана а поседи преотети. Политичко ангажовање Пећке Патријаршије у аустријско – турским ратовима је убрзало одлуку Порте да је укине.

Године 1766. султан је издао берат којим се укида и само име Пећке патријаршије. Ни под којим условом не дозвољава се њена обнова, па чак ни подношење молбе у том погледу.

По завршетку Првог светског рата у Пећкој Патријаршији је након уједињења српске цркве, устоличен први патријарх обновљене Патријаршије, Димитрије 1924. године. Од тада се сви српски патријарси уводе у трон у Пећкој Патријаршији.