Манастир Бањска
Манастир Бањска се налази у живописном крајолику, на обали истоимене речице – десне притоке Ибра, у подножју планине Рогозне. Манастир, са црквом посвећеном Светом архиђакону Стефану, саграђен је на темељима старије цркве, између 1312. и 1316. године, као задужбина Светог краља Милутина, једног од најмоћнијих владара на Балкану тога доба, по узору на Богородичину цркву у Студеници.
По својој архитектури она спада у групу цркава рашког стила. Била је обложена каменом оплатом у три боје и богато украшена скулптуром и каменом пластиком. Унутрашње зидове красиле су фреске рађене у периоду 1317 – 1321. године. Од овог некада раскошног фреско – сликарства сачувани су само фрагменти светитеља у медаљонима на луковима под кубетом.
Златопечатном повељом Свети краљ је Бањску богато даривао, обезбедивши јој поседе на Косову и Метохији и тако је учинивши једним од најбогатијих манастира у средњевековној Србији. Манастир је проглашен за ставропигијални, четврти по рангу у држави, иза Студенице, Милешеве и Сопоћана.
Градњом је руководио Данило II, тадашњи бањски игуман а потоњи српски архиепископ. Свети краљ Милутин је Бањску наменио за своју гробну цркву. Када се представио 1321. године у Неродимљу, Данило II је пренео његово тело у Бањску. Након Косовске битке мошти су пренете у Трепчу, а потом, 1460. године, у Софију, у цркву Свете Недеље или Краљеву цркву где и данас почивају.
