Светиње Колубарског краја

Црква Христовог Васкрсења - Ваљево

Брда и потоци, цркве и манастири, шуме и пашњаци. На сваком кораку трагови бурне прошлости. Трагови битака у којима стајаше јунак до јунака. И многобројни белези како би се потомци опомињали њиховог херојства.

ДАН 1.

БЕОГРАД – ВАЉЕВО

Полазак из Београда у 07.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Успутна краћа задржавања ради одмора. Обилазак:

Манастир Ћелије Колубарске налази се 3 km југоистично од Лајковца, а 2 km источно од ушћа реке Љиг у реку Колубару. Манастирска црква посвећена Светом Георгију сазидана је испод Враче брда на надморској висини 139м, највероватније током 14. или почетком 15. века.

По предању у манастиру је сахрањен слепи Гргур, син деспота Ђурђа Бранковића. Манастир је уз извесне прекиде био жив до краја 18. века када је потпуно запустео. Постоји предање које казује да су манастир у Карађорђево доба по други пут срушили Турци топовима са брда. Након разарања, у манастир Боговађу пренета су звона на чување.

Црква је деценијама била заборављена, а настојањем и трудом Епископа шумадијског Јована манастир је поново васпостављен и освећен 2006. године са статусом метоха манастира Св. Луке у Бошњанима.

Крајем јануара 2019. године за настојатеља манастира бива постављен јеромонах Доситеј Хиландарац, да по речима хиландарског игумана архимандрита Методија: «Пламен који је понео са Свете Горе не задржи само за себе, него да се тај пламен разгори и у срцима оних који буду долазили у обитељ Светог великомученика Георгија у Ћелијама».

Црква Вазнесења Господњег у Мионици саграђена је 1856. године. Грађена је у барокном стилу, са елементима касног класицизма. Својим изгледом, величином и посебно украшеном пластиком, спада међу најзначајније споменике црквене архитектуре друге половине 19. века. Позната је по иконама “ваљевске сликарске школе” (Хаџи Рувим, Петар Николајевић Молер и др.) са краја 18. и почетка 19. века.

Торањ цркве је послужио је војводи Живојину Мишићу као осматрачница током Колубарске битке 1914. године.

Црква је оштећена 1998. године, када је овај крај погођен јаким земљотресом. Радови на њеној обнови завршени су 2000. године. Заштићена је као културно-историјски споменик.

Манастир Рибница посвећен Светим апостолима Петру и Павлу, датира својим црквиштем и темељима још из доба Немањића. Манастир је кроз историју делио судбину великог броја православних храмова, те је више пута рушен и обнављан.

За време Кочине крајине црква је спаљена, да би у више наврата, током 19. века била обнављана. Због тешких времена под турским ропством, и растераног и убијеног рибничког монаштва, манастир је 1837. године претворен у парохијску цркву, да би доласком монаха Арсенија Јовановића 2017. године, поново постао активни мушки манастир.

Родна кућа војводе Живојина Мишића, једног од најзначајнијих војних заповедника Српске војске у Првом светском рату, налази се у питомом мионичком селу Струганик. Обновљеној окућници Мишића у којој се родио и провео детињство враћен је првобитни изглед. У њој доминира пространа задружна зграда за становање, окружена свим потребним економским зградама.

Кућа припада класичном динарском типу, у сутерену је подрум, покривена је ћерамидом. Данас је меморијални комплекс чија се поставка састоји из историјског и етнолошког дела. У оквиру музеја је тематска поставка историјских збивања с краја 19. и почетка 20. века, са акцентом на догађаје у којима је Војвода одиграо значајну улогу и због чега се његово дело проучава на војним академијама у свету.

У кући војводе Мишића хронолошки су приказани његово порекло, детињство и школовање, историјат породице Мишић, његова војна каријера у балканским ратовима за независност, Први светски рат – са посебним освртом на Колубарску битку – затим његова болест, последњи дани и најзад признање и допринос војној науци. Сталне поставке у комплексну Мишићеве куће је 1987. године реализовао Народни музеј Ваљево.

Долазак у Ваљево. Смештај у хотел, ноћење.

ДАН 2.

ВАЉЕВО – БЕОГРАД

Обилазак:

Саборна црква – присуствовање Светој Литургији. Лежи на ушћу реке Градац у Колубару. Посвећена је Васкрсењу Христовом. Њена градња у српско – византијском стилу започета је 1992. године по пројекту архитекте Љубице Бошњак, а завршена је 2010. године. Ово прелепо здање дужине 46м, ширине 24м и висине 47м  друго је по величини у Србији, одмах после Храма Светог Саве на Врачару.

Повратак у хотел на доручак.

Муселимов конак подигнут је у 18. веку и најстарија је сачувана зграда у Ваљеву. Његов основни историјски значај се огледа превасходно у чињеници да је то једини материјални остатак у Србији директно везан за сечу кнезова, као непосредни повод Српске револуције, будући да су у подруму Конака почетком 1804. године, били затворени ваљевски кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин. Из ове зграде су 4. фебруара изведени на губилиште, да би потом њихове главе биле јавно истакнуте на крову ове зграде.

Муселимов конак је у традицији народа западне Србије запамћен као место где је почело да свиће јутро слободе. Данас се у Конаку  налазе две сталне музејске поставке. У  подруму у коме су били заточени Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин изложба  ”Сеча кнезова”,  а у приземљу ”Ваљевска нахија и Ваљевци у Првом и Другом српском устанку”.

Народни музеј основала је општина Ваљево 1951. године. Прва поставка Музеја била је смештена у Муселимовом конаку. Временом ово здање је постало премало за потребе музејског простора, због чега је Музеј 1969. године пресељен у оближњу зграду старе Ваљевске гимназије, подигнуте 1870. године.

Осамдесетих година 20. века Музеј је убрајан у најперспективније институције ове врсте у старој Југославији, да би после распада Југославије небрига надлежних довела Музеј у веома тешку ситуацију, која је додатно отежана последицама земљотреса који је у јесен 1998. године потресао Ваљевски крај. Ревитализација Музеја започела је 2001. када су објекти музеја детаљно реконструисани, и када су обезбеђене нове, одговарајуће просторије за музејске депое, конзерваторску радионицу…

Бранковина или како га зову “Село пуно историје” стекла је своју славу, кроз драматичне догађаје 19. века. Постојбина је чувене породице Ненадовић, чији су чланови били вође Првог српског устанка, духовне вође и путописци. У српску историју улази тек за време војевања кнеза Алексе Ненадовића у аустро-турском рату. Он је најпознатија жртва сече кнезова 1804. године. Његов започети посао, са великим успехом су наставили остали чланови породице Ненадовић: војвода Јаков, Прота Матеја, Сима Ненадовић, Јеврем Ненадовић, Чика Љуба…

Славу Бранковине, светом је ширила и највећа српска песникиња, Десанка Максимовић. Знаменитости Бранковине, данас су представљене као културно-историјски комплекс, који чини скуп историјских, културних, просветних и меморијалних споменика. Једна од централних грађевина комплекса, је црква Светих Ахранђела, која је завршена 1830. године. Задужбина је Проте Матеје Ненадовића. При цркви се чува драгоцена црквена ризница. У непосредној близини цркве сахрањени су бројни чланови породице Ненадовић као и Десанка Максимовић.

У порти цркве, налазе се и грађевине једноставног облика из 19. века. Реч је о пет собрашица у којима се окупљао народ у време светковина, сабора и црквених празника. Собрашнице представљају ретке примере народног градитељства.

Повратак у Београд у касним вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

 
  • превоз туристичким аутобусом (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • смештај у хотелу „Гранд“ у Ваљеву са 3* у двокреветним собама са купатилом на бази ноћења са доручком
  • улазнице за све наведене посете
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • остатак у 2 месечне рате

Цена ходочашћа

 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 7 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ