Полазак у 6.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19, Београд). Вожња јужним Банатом преко Панчева, Баваништа и Ковина до Беле Цркве. Долазак у Белу Цркву и присуствовање Светој Литургији у Цркви Светог Јована Богослова (Руска црква). Захваљујући донацији кнеза Димитрија Шаховског 1930. године организовано је прикупљање добровољних прилога за изградњу руске цркве. Зидање цркве је завршено 1931. године. У октобру 1932. године, храм св. Јована Богослова освештао је епископ Теофан Kурски. Наставак путовања према Румунији. Обављање граничних формалности и обилазак манастира митрополије Темишварске Српске Православне Цркве. Долазак у манастир Кусић. Налази се на обали реке Нере, удаљен око километар од села Златице. Административно припада селу Златици. Уз манастир пролази асфалтни пут Најдаш-Соколовац. По једном запису вршачког епископског архива из 1751. године, овај манастир су основали пре много година српски великаши, као метох манастира Студенице (лавре). По предању манастир Кусић је задужбина српског деспота Јована Бранковића, сина мајке Ангелине. У Катастигу манастира Пећке патријаршије помиње се у Кусићу 1660. и 1666. године, оба пута игуман кусићки јеромонах Јоаникије (1666). Манастир Кусић је поново темељно оправљен 2002. године. Манастирска црква је посвећена празнику Рођења Пресвете Богородице или Малој Госпојини. Храм је покривен, постављен крст, торањ покривен лимом, унутрашњост храма омалтерисана, сазидана олтарска преграда и Часна трпеза. Наставак путовања према манастиру Златица. Манастир је добио име по ,,Златном потоку“, који је носећи зрнца злата протицао близу манастира. Први писани подаци о манастиру потичу из 1367. године. Верује се да га је основао Свети Сава 1225. године. По манастирском предању Св. Сава је за првог игумана поставио јеромонаха Јоаникија, а манастир снабдео земљу, шуме, ливаде и винограде за издржавање, и грамату са својим потписом, у којој су били наведени сви српски владари до тада. Оближње село Златица дуго је било манастирски прњавор. Наставак путовања према манастиру Базјаш. Долазак у манастир Базјаш. Манастир се налази у општини Соколовац, на самом почетку Банатске клисуре. Манастир се налази на самој граници са Србијом и ваздушном линијом удаљен је десетак километара од Беле Цркве. Испод манастира протиче река Нера, а изнад се пружају најнижа брда у оквиру планина у румунском делу Баната.  Базјаш је основан као српски манастир још у средњем веку, а одржао се и за време отоманске владавине и поред честих рушења и разарања. Према легенди манастир је основао Свети Сава преко светосавских мисионара, а обновили су га Ђорђе и Јован Бранковић крајем XV века. Након обиласка манастира повратак према Србији. Обављање граничних формалности и краћа пауза на Белоцркванским језерима. Повратак према Београду преко Ковина и Панчева. Долазак у Београд у вечерњим часовима (крај програма).