Манастири Тамнаве
Свети Христифор у Мислођину, Грабовац, Конатице, Вранић, Лазаревац
Полазак у 06.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:
Манастир Светог Христифора – присуствовање Светој Литургији. Манастир се налази у Мислођину, на брегу изнад долине Колубаре, једна је од три задужбине које је Свети краљ Драгутин подигао између престонице Београда и резиденције у Дебрцу. Свети Христифор је заштитник скелеџија а недалеко до Мислођина налазила се још од времена краља Драгутина скела која је централну Србију повезивала са Сремом. Археолошка истраживања открила су да је црква била подигнута на темељима римске базилике. Турци су светињу први пут уништили након Косовског боја. Обновио је деспот Стефан Лазаревић. После турске похаре у 17. веку, светиња је запустела.
Од тада до 2013. године ова немањићка светиња лежала је у тишини чекајући дан свог васкрсења. Вољом Светог краља Драгутина, у монаштву Теоктиста, управо 12. новембра на дан његовог прослављања, на манастирској капији су се појавили радници. Приликом припрема терена за градњу, багером су откопане људске кости. Ниједан од осам скелета, жутих као восак, том приликом није оштећен. Верујући да су то мошти монаха мученика из времена турских похара манастира оне су похрањене у крипту нове цркве која је освештана 04. октобра 2015. године.
Манастир Грабовац по предању je изградио српски Свети краљ Драгутин, након што је после пада са коња повредио ногу, а затим се излечио у једном од 13 извора лековите воде надомак места где се манастир налази данас. Догодило се то око 1280. године. Овај богобојажљиви владар је помислио да му је то опомена од Свевишњег, јер је на силу отео престо од свог оца краља Уроша I. Обилазећи имања која је његова супруга, угарска принцеза Каталина донела у мираз, Свети краљ Драгутин je угледаo извор воде. Загазивши у воду, његова нога би исцељена и он одлучи да подигне цркву у знак захвалности Господу.
Манастир је страдао од турских освајача. Благодарећи прилозима верника бива обновљен 1626. године. Историја манастира бележи да су у Великој сеоби 1690. године, многи Срби са патријархом Арсенијем III Чарнојевићем преноћили у манастиру. То им је била последња станица пред одлазак у Угарску. Манастир је поново страдао 1813. године, да би био обновљен 1894. године када је подигнута саборна црква посвећена Преносу моштију Светог Николе. На капителу који се налази на самом уласку у манастир види се натпис да је архитекта цркве био Илија Македонац.
Основа цркве једнобродна са основом уоблику слободног крста. Фреске су живописали Горан Десанчић, Саша Савић и Лазар Лечић у периоду између 1988. и 1990. године. У цркви се чува мермерна плоча која је посвећена ослободиоцима Београда из 1806. године, који су се окупили у Грабовцу, пре него што су кренули у одбрану града.
Конатице, село на граници обреновачке и лазаревачке општине, данас заборављено, пре равно сто година било је поприште велике борбе у Првом светском рату када се решавала Колубарска битка. На положајима изнад овог села, јединице обреновачког одреда више од 20 дана водиле су борбе са аустроугарским трупама у новембру 1914. године. Са освојених Конатичких висова Срби су незадрживо кренули да поврате своју престоницу.
Борба око села Конатице забележена је у српској историји као једна од најкрвавијих. Војвода Вук је херојски водио своје трупе иако је рањен стигао у Конатице са југа Србије. Након ослобођења Београда, он је именован за војног команданта престонице. Данас у Конатицама само скромни споменик у центру, сведочи о страдању али и слави бораца из Великог рата.
Вранић, насеље у општини Барајево са предивним црквеним комплексом:
Црква брвнара посвећена празнику Светих 40 великомученика (Младенци), саграђена је 1823. године на темељима старије цркве из 18. века. Почетком 19. века око цркве су се сабирали прваци и договарали се о припремама за Први српски устанак. Црква је правоугаоне основе. Грађена је од храстових брвана. Првобитно је била покривена шиндром а данас бибер црепом. Подељена је у три дела. Из припрате степениште води у поткровље намењено хору. На цркви се по начину обраде посебно истичу западна врата, резбарена и бојена. У цркви се налазе иконе непознатих зографа, иконописаца Илије Петровића и Николе Јанковића, предмети уметничког занатства као и књиге из 18. и 19. века. Од посебног значаја издваја се велики резбарени крст Хаџи Рувима из 1800. године;
Нова црква саграђена је 1878. године и прославља Светог пророка Илију.
Спомен костурница Светог Димитрија у Лазаревцу чува посмртне остатке око 20.000 ратника погинулих у Колубарској бици. Вођена од 16. новембра до 15. децембра 1914. године, Колубарска битка је највећа и најславнија победа коју је извојевала српска војска током Првог светског рата.
Иницијатива за подизање цркве са костурницом покренута је 1921. године, док је сама изградња отпочела 1938. године по пројекту руског емигранта архитекте Ивана Афанасјевича Рика. Иконостас је 1940. године осликао руски сликар Пимен Софронов. Било је предвиђено да живопише и цркву, али је избио Други светски рат. У току завршних радова, у бомбардовању Лазаревца 7. јула 1941. године била је знатно оштећена. После ослобођења је обновљена, а ново уређење крипте учињено је 1961. године. Тада је уведена савремена техничка опрема, а посетиоцима су у средишњем простору крипте представљене скице са прегледом тока и главних жаришта битке као и рељеф вајара Михаила Томића.
Црква је живописана тек у последњој деценији 20. века. Спомен костурница у Лазаревцу је уз Цркву Светог Ђорђа на Опленцу најмонументалнији меморијал који је подигнут на просторима некадашње Краљевине Југославије због чега је 1966. године уврштена на листу споменика културе од „изузетног значаја“.
Повратак у Београд у вечерњим часовима.
Ходочашће обухвата
- превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
- улазнице за све наведене посете
- услуге стручног водича
- трошкове организације путовања.
Начин плаћања
- 50% вредности уговореног путовања приликом пријаве, остатак 7 дана пред почетак
Цена ходочашћа
1.300 дин
Општи услови
- Аранжман је прављен на бази 30 уплата
- Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
- За путовање важе Општи услови путовања
- Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ
