Манастир Грабовац по предању je изградио српски Свети краљ Драгутин, након што је после пада са коња повредио ногу, а затим се излечио у једном од 13 извора лековите воде надомак места где се манастир налази данас. Догодило се то око 1280. године. Овај богобојажљиви владар је помислио да му је то опомена од Свевишњег, јер је на силу отео престо од свог оца краља Уроша I. Обилазећи имања која је његова супруга, угарска принцеза Каталина донела у мираз, Свети краљ Драгутин je угледаo извор воде. Загазивши у воду, његова нога би исцељена и он одлучи да подигне цркву у знак захвалности Господу.
Манастир је страдао од турских освајача. Благодарећи прилозима верника бива обновљен 1626. године. Историја манастира бележи да су у Великој сеоби 1690. године, многи Срби са патријархом Арсенијем III Чарнојевићем преноћили у манастиру. То им је била последња станица пред одлазак у Угарску. Манастир је поново страдао 1813. године, да би био обновљен 1894. године када је подигнута саборна црква посвећена Преносу моштију Светог Николе. На капителу који се налази на самом уласку у манастир види се натпис да је архитекта цркве био Илија Македонац.
Основа цркве једнобродна са основом уоблику слободног крста. Фреске су живописали Горан Десанчић, Саша Савић и Лазар Лечић у периоду између 1988. и 1990. године. У цркви се чува мермерна плоча која је посвећена ослободиоцима Београда из 1806. године, који су се окупили у Грабовцу, пре него што су кренули у одбрану града.