Светиње Украјине

naslovna Svetinje Ukrajine

Кијево-Печерска лавра – Чернигов – Почајевска Лавра…

ДАН 1.

БЕОГРАД – БУДИМПЕШТА – КИЈЕВ

Састанак групе код Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата 19). Трансфер аутобусом до аеродрома у Будимпешти. Успутна краћа задржавања ради одмора. Полетање авиона. Оброк у авиону. Слетање авиона у Кијев. Након обављања пасошких формалности одлазак у хотел. Смештај. Ноћење.

ДАН 2.

КИЈЕВ

Доручак. Посета Кијево – Печерској лаври. Обилазак:

“Света врата” су главни улаз у Горњу лавру. Изнад њих налази се црква Свете Тројице коју је у 12. веку саградио преподобни Никола Свјатоша, праунук Јарослава Мудрог. Преживела је Татарску најезду 1240. године и пожар из 1718. године.

Велики Лаврин звоник грађен је у периоду 1731-45. године. Висок је 96,5м а пречник у дну му је 29м.

Музеј историјских вредности Украјине налази се у такозваном Ковнировском блоку, који је у 18. веку преуредио архитекта С. Ковнир у барокном стилу. У њему се налази уникатна ризница старих Скита као и разноврсни предмети јувелира Кијевске Русије.

Саборна црква Успења Пресвете Богородице грађена је у периоду 1073-89. године када је и освећена. Савременици су је назвали „Боголепна“ и „Небесима слична“. Њени зидови су били украшени мозаицима, који су замењени фрескама 1730. године. Доласком Немаца 3. новембра 1941. године страшна експлозија претворила је Успенску цркву у рушевину. Године 2000. освећена је нова црква која је добила спољашњи изглед из 18. века.

Трапезна црква саграђена је 1893-95. године када се братство умножило на преко 1000 монашких лица. Црква је крунисана куполом, иконостас је од мермера, а живопис је радила група сликара међу којима је био и Петар Верешчагин.

Црква Рођења Пресвете Богородице саграђена је 1696. године средствима рођака хетмана Ивана Мазепа, пуковника Константина Мокијевског и представља ремек дело украјинске архитектуре 17. века.

Ближе Пећине су подземни ходници, дугачки укупно 383м. Налазе се на дубини од 5-20м. Ове пећине се називају и Антонијеве пећине, јер у њима почивају целебне мошти преподобног Антонија Печерског. У Ближим пећинама се налазе подземне цркве Преподобног Антонија, Ваведења Пресвете Богородице… Сачувано је 79 гробних места: летописца Нестора, првих у Кијевској Русији познатих сликара Алипија и Григорија, лекара Агапита… 

Црква Воздвижења Часног Крста је главни храм у ансамблу Ближих пећина. Саграђена је од 1700-04. године у стилу украјинског барока. Иконе за иконостас, који је 1769. године изрезбарио кијевски резбар Карп Шверин насликао је Лаврин иконописац Захарије. Сребрне царске двери продале су Совјетске власти и данас се налазе у музеју у Лос Анђелесу. Изнад царских двери постављена је многопоштована икона Успења Богородице Печерске. Ручак у трпезарији Кијево – Печерске лавре. Вожња бродом по Дњепру.

Повратак у хотел. Слободно време. Ноћење.

ДАН 3.

КИЈЕВ

Доручак. Обилазак града: 
 
Цркву Свете Софије подигао је кнез Јарослав Мудри између 1017-37. године по обрасцу Свете Софије цариградске као Саборну цркву у Кијеву. За разлику од Софије цариградске, која је прекривена само једном гигантском куполом, кијевски храм је добио 13 купола. Поред изражене симболике, број 13 изражава Христа и 12 апостола, куполе су осветљавале галерије храма где је у време богослужења присуствовала многобројна кнежевска породица са најближима. Средином 11. века грчки и руски мајстори украсили су га уникатним мозаицима и фрескама. Скоро 1000 година ова светиња стоји као моћна тврђава, која је издржала ударе многих војски и револуције, сведочећи о вечној мудрости и величини светости.
 
Споменик Богдану Хмељницком свечано је откривен 11. јула 1888. године на Софијском тргу у оквиру обележавања 900-те годишњице крштења Русије. Статуа је изливена по пројекту познатог вајара Михаила Микешина. Богдан Хмељицки био је хетман (вођа) украјинских  козака. Године 1648. повео је ослободилачки рат против Пољске. У Украјини се сматра националним херојем и „оцем нације“.
 
Споменик кнегињи Олги, супрузи кнеза Игора. Након његове смрти самостално је управљала једном од највећих држава оновремене Европе. Олга је званично крштена 957. године док је била у државној посети Византији. Обред крштења је обављен са великим сјајем у цркви Свете Софије у Цариграду. Кум је био византијски цар Константин VII Порфирогенит. Споменик кнегињи Олги направљен је од мермера 1995-56. године и постављен је на место старог споменика из 1911. кога су уклонили и уништили бољшевици. 
 
Андрејевска црква саграђена је по пројекту архитекте Франческа Б. Растрелија у периоду 1747-62. године у барокном стилу. Савршенство линија, дивне пропорције, задивљујућа хармонија облика и крајолик који је окружује донели су јој свеопште признање и славу. У цркви су насликане и две историјске композиције: „Проповед апостола Андреја“ коју је насликао 1847. године П. Борисполец, и „Кнез Владимир бира веру“ коју је насликао 1822. године летонски сликар И. Егинк.
 
Кијево – Могиљанска академија почела је са радом у октобру 1615. године када је из Кијево – Печерске лавре школа премештена у посебне просторије на Подолу. Овај датум се узима као датум оснивања Кијевске братске школе, претходнице Кијево – Могиљанске академије. Ово је била прва православна високошколска установа у Европи. У њој је учило 14 хетмана, међу којима и Иван Мазепа. Током 18. и 19. века неколико десетина Срба учило је на Духовној академији у Кијеву. Међу њима су били историчар Јован Рајић, Живојин Жујовић, писац Светолик Ранковић, митрополит загребачки Св. Доситеј (Васић)…
 
Повратак у хотел. Слободно време. Ноћење.
 

ДАН 4.

КИЈЕВ

Доручак. Обилазак града: 

Парк Вечне Славе један је од најлепших у Кијеву. Године 1890. на површини од 10 хектара формиран је Аносовски парк, који је 1957. године претворен у меморијал Вечне славе хероја Отаџбинског рата. У центру меморијала је гроб Незнаног јунака са вечним пламеном. Изнад гроба је обелиск висине 27 метара.

Бабин Јар је познат у свету као место великог страдања становника Кијева од Нациста. Током 29. и 30. септембра 1941. године Немци су убили 33.770 Јевреја. Касније су у јаруги побијени Роми, заробљеници из концлогора, комунисти и украјинске патриоте. Све укупно је убијено 100.000 људи. Године 1976. подигнут је споменик који је 1991. године био замењен новим, у облику јеврејског свећњака – Меноре.

Маријин парк добио је име по царици Марији Александровној, жени цара Александра II, која је дала средства да се полигон за војне вежбе претвори у парк. Пројекат је урадио вртлар А. Недзељски, а парк је уређен 1874. године на површини од 8,9 хектара. У њему су сахрањени неки од познатих револуционара. Године 1944. у парку је био сахрањен генерал армије Николај Ватутин, главнокомандујући Украјинског фронта, који је ослободио Кијев од фашиста. Изнад гробнице је његова статуа.

Крештатски парк површине је 12 хектара. Од 1880. године ту се налазио културно забавни комплекс са летњом позорницом. На истом месту је 1970. године подигнут помпезни споменик Пријатељства народа, посвећен уједињењу Украјине са Русијом. Споменик је подигнут 1982. године а његови аутори су архитекта И. Иванов и скулптор А. Скобликов. Споменик се састоји од дивовског лука у виду  металне дуге пречника 30м и бронзаних фигура руског и украјинског радника који носе совјетски орден Пријатељства народа.

Владимирска црква подигнута је у  знак обележавања 900 година крштења Русије. Посвећена је покрститељу руских земаља, кнезу Владимиру. Зидана је између 1862-82. године. На њеном украшавању радио је и један од највећих руских сликара Виктор Васњецов. Поред ликова светитеља и библијских сцена насликао је и историјске композиције: Крштење кнеза Владимира, Крштење Кијевљана…. У цркви се налазе мошти Свете великомученице Варваре. Од 1929-41. године у цркви се налазио музеј антирелигијске пропаганде. Од 1946-52. године извршени су велики конзерваторско рестаураторски радови.

Повратак у хотел. Слободно време. Ноћење.

ДАН 5.

КИЈЕВ

Одлазак на Литургију. Пакет доручак. Обилазак: 

Покровски манастир основала је велика кнегиња Александра Петровна Романова (у монаштву Анастасија), супруга великог кнеза Николаја Николајевича. Манастирски комплекс саграђен је у периоду 1889 – 1911. године када је освећен саборни храм посвећен Светом Николи. Ово уникатно уметничко дело крунисано је са 15 купола у облику луковица. Њена највећа светиња била је породична реликвија Романових, коју је поклонила царска породица, икона Мајке Божије „Радост свих који тугују“. Године 1919. Совјетска власт је национализовала целокупну манастирску имовину, а 1923. године манастир је затворен. Храм је страдао у пожару 1981. године који је избио услед удара грома у кров цркве. Године 2001. је обновљена. Урађен је и живопис који је од настанка први пут украсио њене унутрашње зидове.

Јонински манастир Свете Тројице подигао је преподобни Јона, велики подвижник руског монаштва 19. века. Са одобрењем цара Александра II, он оснива манастир Свете Тројице. Саборни Јонински храм грађен је од камена у периоду 1871-72. године. Унутрашње зидове је осликао сликар Зајцев. Крајем 19. века у њему је живело 462 монаха. У мају 1896. године из Москве је добијено звоно тешко 18 тона, тада највеће у Кијеву. Манастир је страдао 1918. године у експлозији складишта муниције, које се налазило тик уз манастир. Светиња је затворена 1934. године. Након 57 година манастир је враћен Цркви и приступило се његовој обнови. Мошти преподобног Јоне пренете су са Зверињеског гробља у храм Свете Тројице.

Манастир Теофанија са саборном црквом посвећеном Светом Пантелејмону зидана је између 1904-14. године. Ова монументална петокуполна богомоља, грађена у типичном руском стилу била је највећа сакрална грађевина на периферији Кијева. У Совјетско време манастир је затворен. За време Другог светског рата Немци су га оштетили, да би 90-их година 20. века храм и пратеће грађевине били обновљени и враћени у функцију.

Споменик “Домовина – Мајка” главна је грађевина комплекса Печерског рељефног парка. Статуа је тешка 530 тона. У левој руци “Домовина – Мајка” држи штит са приказом грба СССР, а у десној мач. 

Повратак у хотел. Ноћење.

ДАН 6.

КИЈЕВ – ЧЕРНИГОВ – КИЈЕВ

Доручак. Полазак за Чернигов. Посета црквама и манастирима Чернигова: 

Преображенска саборна црква један је од најстаријих сачуваних хришћанских храмова из епохе Кијевске Русије. Величанствену петокуполну цркву подигао је кнез Истислав који је кнежевао у Чернигову у периоду 1024-36. године. Црква припада споменицима византијско – кијевске архитектонске школе из прве половине 11. века. Зидови и сводови цркве били су украшени раскошним фрескама. Пожар из 1756. године лишио је храм у потпуности уметничке лепоте и украса. Од 1872-73. године извршена је рестаурација живописа. У Совјетско време црква је претворена у музеј. Године 1990. враћена јој је богослужбена намена.

Цркву Бориса и Глеба подигао је кнез Давид Свјатославич у периоду 1120-23. године, у знак сећања на прве канонизоване руске свете кнежеве. Била је придворна црква и гробница черниговских кнежева. Храм је велика крстокуполна грађевина овенчана 25м високом куполом. У време Совјетског режима претворена је у музеј.

Јелецки манастир подигнут је 1060. године на Јелецкој гори, на месту где се за време лова, кнезу Свјатославу Јарославичу чудесно јавила иконе Мајке Божије. Унутар манастира је Успенска црква саграђена 90-их година 11. века. Монголи су порушили манастир 1238. године. Обновљен је средином 15. века али су га Пољаци поново разрушили 1610. године. Обновљен, траје као унијатски до 1654. године када прелази у руке православних. У последњој обнови 1669-74. године добила је свој барокни изглед. Била је у потпуности украшена фрескама које су се делимично сачувале.

Манастир Тројице – Илински првобитно је био пећински. У 12. веку подигнута је Илинска црква која се у преправљеном изгледу сачувала до данас. Поред ње се налазио улаз у чувене Антонијеве пећине. Крајем 17. века западно од Илинске цркве почела је изградња грандиозног архитектонског комплекса са Тројицком црквом која је освећена 1695. године. У њој су вечни покој пронашли черниговски јерарси, државни и културни делатници, представници племићких породица. Највеће светиње манастира су мошти Светог Теодосија Углицког и Лаврентија Черниговског.

Одлазак у Козељец и обилазак цркве Рођења Пресвете Богородице коју је подигла Наталија Разумовски са синовима Алексејем и Кирилом. Црква је одсјај богатства и моћи породице Разумовски. Грађена је у периоду 1752-63. године по пројекту дворског архитекте Растрелија. Крунисана је са 5 купола а њену велелепност наглашава 50м висок звоник.

Повратак у Кијев. Ноћење.

ДАН 7.

КИЈЕВ – ПОЧАЈЕВСКА ЛАВРА

Доручак. Обилазак замка кнезова Острошких у граду Острог. Брдо на левој обали реке Вилије познато је као Замкова гора. На њему су Кнежеви Острошки подигли замак који је бисер староруске фортификационе уметности. Од 1636. године комплекс није служио својој сврси. Нове куле саграђене су крајем 16. века. Камена кула је најстарија камена грађевина Замкове горе. Први пут се помиње 1386. године. Она је 1915. године реконструисана за потребе музеја „Братство Острошких Кнежева“.

Долазак у Почајевску лавру. Смештај у хотел. Вечерње богослужење. Ноћење.

ДАН 8.

ПОЧАЈЕВСКА ЛАВРА

Присуствовање Светој Литургији. Доручак. Обилазак Почајевске Лавре:

Црква Успења Пресвете Богородице доминира читавим комплексом. Грађена је ктиторством грофа Николаја Потоцког од 1771-91. године. Црква задивљује својом хармонијом, раскошју и величанственошћу. Иконостас је урађен у византијском стилу. Поклонио га је 1859. године цар Александар II. У трећем нивоу иконостаса налази се чудотворна икона Мајке Божије Почајевске. Унутрашњи зидови су украшени фрескама. У цркви се налази и исцелитељска “стопа Пресвете Богородице”. Испод Успенске цркве налази се пећинска црква  преподобног Јова, која је заправо основа Успенске цркве. Подигнута је 1774. године. Са леве стане цркве је улаз у камену пећину где почивају мошти преподобних Јова и Амфилохија. 

Лаврин звоник својом архитектонском раскоши допуњава лепоту и величанственост ансамбла Почајевске лавре. Подигнут је између 1861-69. године и висок је 65м.

Црква Свете Тројице зидана је у староруском стилу са благословом архиепископа Антонија Храповицког од 1906-11. године. Израду живописа прекинуо је Први светски рат те је завршена 70-их година 20. века.

Одлазак у Свето – Духовски скит. Средином 17. века благословом преподобног Јова Почајевског обновљен је монашки живот на Скит – гори. Монаси из Почајевске лавре подижу Тројички храм због чега је и скит добио назив Свето Духовски или Тројички. У 18. веку Скит заједно са Почајевском лавром прелази у руке унијата. Они су 1728. подигли нову цркву Свете Тројице. Године 1795. део Пољске припао је Руској царевини. Осећајући да ће изгубити скит унијати га продају грофу Чарторијском. Гроф, који је био римокатолик, срушио је храм и скит је запустео. Свети Синoд Руске православне цркве откупио је од власника земљиште које је народ звао „Скиток“ и 1901. године. Атеистичке власти затварају скит 1959. године. У цркви Свих Светих отварају клуб и на место часне трапезе постављају сто за билијар. Монаштво и молитвени живот се враћају у светињу 1990. године.

Повратак у хотел. Вечерње богослужење. Ноћење.

ДАН 9.

ПОЧАЈЕВСКА ЛАВРА – КИЈЕВ

Доручак. Полазак за Кијев. Обилазак Дубенског замка кнезова Острошких. Прво утврђење саградио је у 14. веку кнез Фјодор Д. Острошки. На његовом месту 1492. године кнез Константин И. Острошки подиже нови замак од камена и претвара га у неосвојиву тврђаву захваљујући реци Иква и непроходним мочварама које су онемогућавале да до њега дође тешка артиљерија. Данас је музеј.

Наставак путовања у Городок и обилазак Николајевског манастира. Први писани помен  је из 1516. године у једном документу кнеза Константина Острошког. Подарен је Кијево – печерској лаври која је овде установила резиденцију за митрополита. Као да му је сама природа наменила ово дивно место створивши му острвце које се величанственом потковицом, створеном рукавцем реке Устје, одваја од остатака света. Са спољним светом манастир комуницира преко моста на западној страни. Манастир је женски и у њему живи преко 100 монахиња. Ручак у манастиру.

Долазак у Кијев. Смештај у хотел. Ноћење.

ДАН 10.

КИЈЕВ – БУДИМПЕШТА – БЕОГРАД

Доручак. Одлазак на аеродром. Полетање за Будимпешту. Оброк у авиону. Након обављања пасошких формалности наставак путовања аутобусом у Београд. Долазак у Београд у касним вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • трансфер до аеродрома у Будимпешти и назад
  • авионски превоз
  • аеродромске таксе
  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • путно здравствено осигурање
  • смештај у хотелима: 7 ноћења у хотелу “Express” или сличан са 3* у Кијеву, два ноћења у хотелу “Reykards” или сличан са 3* у Почајеву, на бази ноћења са доручком у двокреветним собама са купатилом
  • комплетне обиласке са улазницама по програму
  • ручак у Кијево – Печерској лаври
  • ручак у Николајевском манастиру у Городоку
  • вожњу бродом по Дњепру
  • услуге стручног водича из Агенције
  • трошкове организације путовања

Начин плаћања

  • 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • остатак динарског дела у 5 месечних рата
  • остатак девизног дела 7 дана пре почетка путовања

Цена ходочашћа

550€ + 55.000 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 25 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжаман најкасније 7 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ