Спомен парк Јасеновац – Јасеновачки логорски комплекс успоставила је власт Независне Државе Хрватске између августа 1941. и фебруара 1942. године. Основни циљ идеологије НДХ био је стварање животног простора на коме ће живети чисто хрватска нација. Биолошко истребљење Срба, Јевреја и Рома, који су проглашени највећим непријатељеима хрватског народа, био је предуслов за остварење ове идеологије. Вјекослав Макс Лубурић био је идејни творац и командант читавог комплекса мучилишта који су чинили логори Циглана, Стара Градишка и Доња Градина.
Када је постало јасно да ће Силе осовине изгубити рат, Макс Лубурић је наредио да се ликвидирају сви заточеници, а логор до темеља спали, како би се прикрили трагови злочина. Последња група жена убијена је 21. априла 1945. године. Дана 22. априла 1945. године део преосталих мушких заточеника одлучио се на покушај пробоја из логора, знајући да ће и они бити убијени. Од 1200 пробој је преживело нешто више од стотину.
Овај дан се данас обележава као Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Почетком маја 1945. године јединице Југословенске армије ушле су у разрушени Јасеновац. Добили су задатак да сачувају трагове злочина до доласка државне комисије за утврђивање злочина.
Логор Јасеновац био је најозлоглашенији концентрациони логор на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата. Одређивање броја жртава Јасеновца до данас је остало крајње проблематично јер процене се крећу од 50.000 до преко 1.000.000 жртава.