Херцеговина…
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.
……
Твог огњеног мора и сунчаних река;
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека..“
ДАН 1.
БЕОГРАД – ТРЕБИЊЕ
Полазак из Београда у 06.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Успутна краћа задржавања ради одмора. Обилазак:
Црква Успења Пресвете Богородице у Чајничу смештена је између високих брда у процепу долине стрмих страна. Мада не постоји тачан податак када је Чајниче настало, нити ко га је основао, у писаним документима се помиње 1492. године као Чајничка црква Успенија Пресвете Владичице наше Богородице.
Опис Чајнича из 17. века дат је у путопису Евлије Челебије, који 1664. године бележи да је Чајниче окружено високим брдима са горостасним дрвећем и страшним понорима. Својим положајем делује истовремено весело, опасно и страшно, док са друге стране предели са воћњацима представљају праве рајске баште.
Стару цркву овај највећи турски путописац не помиње. Сазнајемо да је оправљена 1804. године, да је ограђена црквена порта и да је око 1820. године у њој отпочела да ради школа за српску децу. Стара црква је вероватно страдала приликом турског освајања Чајнича. Правоугаоне је основе са полукружном олтарско апсидом. За време Другог светског рата, црква је страдала у експлозији. Године 1946. обновљена је у истом облику.
У цркви се чува највећа светиња манастира, чудотворна икона Пресвете Богородице Чајничке, коју је по предању иконописао јеванђелист Лука. На предњој страни насликана је Мајка Божија са Христом док је на полеђини приказ Светог Јована Крститеља. Оков за икону радио је кујунџија Ристо Андрић у периоду 1865 – 1868. године.
Благодарећи великом пoштoвaњy и љубави кojy српски народ одувек има према Богородици Чајничкој, богатим прилозима верника, 1857. године започета је изградња велелепног храма, Нове цркве. Зидао је неимар Петар Тодоровић из Вeлeсa са својом дружином. Украсили су је резбареним иконостасом, иконама и зидним сликама. Осветио ју је 1863. године митрополит дабробoсaнски Игњатије.
Долазак у Требиње у вечерњим часовима. Смештај у хотел. Ноћење.
ДАН 2.
ТРЕБИЊЕ
Пакет доручак. Одлазак у Манастир Тврдош који је посвећен Успењу Пресвете Богородице. Подигнут је на десној обали реке Требишњице, четири километра западно од Требиња. По народном предању прву цркву је подигао Свети цар Константин са мајком Јеленом у 4. веку. Кроз потоње векове је запустео. Обновио га је Свети краљ Милутин, крајем 13. или почетком 14. века.
Темељну обнову 1509. године извршио је митрополит требињски Висарион I. Манастир је два века био седиште тадашње Требињске епархије. У 17. веку у Тврдошу је замонашен Свети Василије Острошки, који је 1638. године хиротонисан у епископа Требињског. У турско – млетачком рату Венецијанци су 1694. године дигли лагумом барута цркву и цео манастир у ваздух. Тада су многе духовне и културне вредности пренете у манастир Савину како би се сачувале.
Тек 1928. године светињу је обновио Никола Руњевац, богати Требињац из Америке када је оправљен мањи стари, и подигнут нови и већи конак. Интензивну обнову манастир доживљава од 1955. године која траје до данас. Храм је украшен фрескама у периоду 1999. – 2004. године и дело је двојце младих иконописаца, Александра Живадиновића и Дарка Милојевића.
Присуствовање Светој Литургији.који
Манастир Дужи удаљен је око 10км од Требиња на путу за Дубровник. Његова невелика историја прожета је са страдањем манастира Тврдош. Нићифор Дучић бележи да је до разарања Тврдоша 1694. године црква у Дужима била посвећена Светом Пантелејмону о чему сведоче натписи на чирацима у цркви.
Претрпевиши Голготу избегли тврдошки калуђери овде проналазе своје ново огњиште. Пренето је и седиште Митрополије као и слава манастира Тврдош, празник Успења Богородице. Након обнове Тврдоша црква је посвећена празнику Покрова Мајке Божије.
Манастир је проживљавао судбину локалног становништва које се често дизало на буне против Турака 1857, 1861. и 1875. године. Сваки пут био је рушен, паљен и пљачкан. Круна страдања био је пожар 1886. године, након чега је изграђена данашња Саборна црква.
Између два рата братство чине руски монаси емигранти из царске Русије, да би се након Другог светског рата у манастиру монашки живот угасио. У времену од 1954. до 1958. године у њему је боравила војска ЈНА. Тек 90-их година прошлог века почело се са његовом коначном обновом.
Манастир Добрићево данас лежи 12 километара јужно од Билеће, у селу Орах, надомак Билећког језера. Првобитно је светиња са саборним храмом Ваведења Пресвете Богородице била подигнута крај реке Требишњице на темељима ранохришћанске базилике. Године 1967. пренесен је на данашњу локацију у оквиру пројекта спасавања споменика културе из потопљеног подручја реке Требишњице. У истом пројекту пренесени су и неки помоћни манастирски објекти, гробови са споменицима, као и црква Светог Николе са Нистихаља, која се уклопила у јединствен архитектонски комплекс манастира.
Манастирски печат из 1232. године најстарији је податак о његовом постојању, због чега га историчари и сврставају у задужбине Немањића. Црква манастира Добрићево интересантна је због преплитања два стила: рашког у основи цркве и готског у надградњи.
Њену посебну вредност представљају фреске сликане једне преко других различитим техникама, руком различитих живописаца у различитим временима. У старијим слојевима рађеним у алсеко техници откривене су фреске које је радио Георгије Митрофановић Хиландарац, вероватно најзначајнији фрескописац у 17. веку. По благослову епископа захумско – херцеговачког и приморског Григорија, на манастирском имању основан је скит Свете Ане.
Повратак у хотел. Ноћење.
ДАН 3.
ТРЕБИЊЕ – МОСТАР – ТРЕБИЊЕ
Доручак. Полазак у Мостар у 7.00 часова и обилазак:
Стара црква посвећена је празнику Рођења Пресвете Богородице. Различити историјски подаци сведоче о постојању веома малог храма, називаног „ћелија“, који се налазио на овом месту или у оближњој пећини, а чији настанак се везује за почетак 15. века. Садашњи храм, изграђен је 1863. године, о чему сведочи и натпис исклесан у камену изнад западног улаза у храм. То је једнобродна камена грађевина, са звоником на преслицу, што је карактеристика за црквену архитектуре Херцеговине и читавог јадранског приморја. У рату 1992. године храм је страдао у пожару. Обновљен је 2004. године;
Нова црква посвећена Светој Тројици, грађена 1863. – 1873. године, била је саборни храм епархије захумско – херцеговачке све до 1992. године. Храм је 15. јуна 1992. гранатиран и запаљен, а недуго затим и миниран. Обнова је започета 2010. године. Њене димензије, у основи 26м x 45м, висина централне куполе 30м, а висина звоника са крстом 45м учиниле су је највећом црквом на Балкану до краја 19. века;
Владичански двор саграђен је 1910. године у необарокном стилу, по пројекту Карла Паржика, једног од најзначајнијих архитеката у Босни и Херцеговини с краја 19. и почетка 20. века. Посебном лепотом истиче се софистицираност декорације ентеријера и фасада. До рата 1992. године, када је у великој мери страдао, Двор је био седиште епископа захумско – херцеговачких. Обнова започета 2011. године учинила га је поново бисером мостарске архитектуре. Његову унутрашњост, поред стилског намештаја, краси епархијска ризница, са веома значајним иконама, рукописима и црквеним предметима, који датирају од 15. до 20. века.
Манастир Житомислић са црквом посвећеном Благовестима, налази се у истоименом селу, јужно од Мостара. Вековима је био једно од најзначајнијих духовних средишта Срба у Херцеговини.
Најстарији сачувани документ о његовој историји потиче из 16. века, када су Турци дозволили обнову храма под условом да не буде већи од претходног. Обнова цркве је завршена 1602. године. Престоне иконе Богородице и Христа вероватно су дело чувеног хиландарског иконописца Георгија Митрофановића. Братство је страдало и у налетима куге 1727. и 1734. године, земљотресу 1738. године, као и од турских освета након српских буна. Уз помоћ народа, увек је успевало да извида ране и поправи разрушено.
Највеће погроме манастир је доживео у 20. веку. 26. јуна 1941. године усташе су побиле цело братство и бациле у Видоњску јаму. Крајем исте године Хрвати и Немци су запалили све зграде и опљачкали манастирску ризницу, архиву и библиотеку. Црква је само вољом Господњом остала поштеђена. Године 1991. у мермерну гробницу изнад олтара према истоку, похрањене су мошти Житомислићких новомученика из јаме Видоња, које нису остављене да почивају у миру. Оскрнавили су их хрватски војници запаливши манастир већ 1992. године. Своје Васкрсење кроз последњу обнову, манастир Житомислић је започео 2002. године.
Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, на ободу долине Неретве. Припадају општини Чапљина, од које су удаљени пет километара. До 1941. године, Пребиловци су били, за херцеговачке прилике, велико и економски јако село у коме је живело више од 1000 становника, 97% Срба.
Тада постају симбол страдања српског народа. Према извештају оружништва НДХ, из септембра 1941. године , усташе су тога лета убиле 820 Срба. Само у једном дану, 6. августа, убијено је 550 жена и деце, бацањем у Шурманачку јаму код Међугорја. Тада је угашен живот у 57 породица.
На 50. годишњицу страдања, 1991. године мошти ових мученика, положене су у крипту Спомен цркве Сабора Српских светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима. Само годину дана касније хрватски војници су га поново разрушили да би га Срби још једном уз Божију помоћ васкрсли. Храм Васкрсења Христовог освештао је 8. августа 2015. године Патријарх српски Иринеј.
Манастир Завала са црквом посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице налази се на југозападној страни Поповог Поља, под брдом Острог. Традиција као ктитора помиње Светог цара Константина, који је стигавши у Завалу, и видевши да је становништво побожно, одлучио да сагради храм. Први писани помен манастира Завале је из 1514. године када братство купује виноград у Ораховом Долу.
Специфичност архитектонског решења манастирске цркве условљена је њеним положајем који одаје утисак испосничког монашког пребивалишта. Споља храм има једнобродну основу са апсидом на истоку, док је северна страна у пећини. Храм је живописао 1619. године зограф Георгије Митрофановић Хиландарац. У овом периоду у манастир из оближњег села Мркоњићи долази да учи школу Стојан, потоњи Свети Василије Острошки.
Развој манастира је прекинут млетачко – турским ратом почетком 18. века. Између 1718. и 1722. године манастир је, осим цркве, разрушен. Монаштво се вратило и почело обнову која је трајала од 1816. до 1839. године. Велике недаће, кроз пљачкања и паљења, ни ову херцеговачку светињу нису заобишле ни у Другом светском рату као ни у грађанско рату 1992 – 1995. године. По завршетку последњег почело се са обновом када је извршена рестаурација живописа и када су саграђени конак и трпезарија.
Повратак у Требиње. Ноћење.
ДАН 4.
ТРЕБИЊЕ-БЕОГРАД
Доручак. Обилазак Црквина са црквом Херцеговачка Грачаница која се уздиже над Требињем. Цркву је пројектовао архитекта Предраг Ристић. Сачињена је од различитих грађевинских материјала уједињујући захтеве некадашњег и садашњег неимарства. Освештана је 22. октобра 2000. године. У њу су пренети земни остаци великог песника, Јована Дучића, пренети из Америке после 57 година. Наставак путовања. Долазак у Вишеград и заустављање поред моста на Дрини. Пауза у Андрићграду.
Обилазак манастира Добрун- подигнут је у клисури реке Рзав, 12 километара од Вишеграда. Подигли су га жупан Прибил и његови синови Стефан и Петар 1343. године и посветили празнику Благовештења Пресвете Богородице. Петар је 1383. године, тада као монах Јован, сазидао и живописао припрату.
Црква је од настанка била у потпуности живописана. До данас су сачуване фреске цара Душана са женом Јеленом и сином Урошем, као и ктиторска композиција са жупаном Прибилом, његовим синовима и зетом Станом. Манастир је страдао 1393. године првим упадом Турака у Босну . Обновили су га деспот Стефан Лазаревић и кнегиња Милица.
У стенама изнад манастира налази се испосница чији је улаз био озидан сигом. У њој су живели отшелници који су силазили у манастир само за време великих празника.
Своје највеће страдање манастир је доживео у току Другог светског рата, када су га Немци користили као складиште оружја. При повлачењу 1945. године дигли су га у ваздух. Светиња је обновљена годину дана касније. Дуго времена Храм је служио само као парохијска црква, да би 1993. године поново постао активан манастир. У склопу манастирског комплекса налази се музеј Првог српског устанка као и музеј Митрополије дабробосанске.
Долазак у Београд у касним вечерњим часовима.
Повратак у Београд у касним вечерњим часовима.
Ходочашће обухвата
- превоз аутобусом туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
- смештај у хотелу „Central Park“ или сличан у Требињу са 4* у 1/2, 1/2+1 стандардним собама на бази ноћења са доручком (шведски сто, 1. маја – пакет доручак)
- улазнице за све наведене посете
- услуге стручног водича
- трошкове организације путовања.
Начин плаћања
- 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања, остатак 15 дана пре путовања
- 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања, остатак у две месечне рате чековима грађана
Цена ходочашћа
16.500 дин
Општи услови
- Аранжман је прављен на бази 30 уплата
- Aгенција задржаво право да откаже аранжман најкасније 5 дана пре почетка путовања
- За путовање важе Општи услови путовања
- Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ
Напомене
- Молимо да имате у виду да у манастире треба улазити пристојно обучен, жене битребало да имају сукњу, не кратку и са прорезима, а мушкарци дуге панталоне и рукаве. МолимоВас да у манастирима не фотографишете пре него питате за благослов. Молимо да се придржаватеупутстава о мерама превенције и заштите у условима пандемије корона вирусом (маске, дезинфекција…)
