Поклоничко путовање у манастир Острог
Програм путовања
ДАН 1.
Београд
Полазак из Београда у 22.00 часa испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата 19). Успутна краћа задржавања ради одмора.
ДАН 2.
ПОДГОРИЦА – ОСТРОГ
Долазак у Подгорицу. Присуствовање Светој Литургији у Саборном храму Христовог Васкрсења чији су камен темељац положили и освештали Патријарх васељенски Вартоломеј и блаженопочивши Патријарх српски Павле 9. августа 1993. године.
Храм је грађен по идејном пројекту др Предрага Ристића, најпознатијег архитекте наше новије сакралне архитектуре. Са површином у основи од 1.270 квадратних метара, висином 41,5 метара на чијем се врху налази позлаћени крст висине 4 метра, фрескописом на 6.200 квадратних метара, ова светиња импонује својом монументалношћу и указује на славу и лепоту Дома Господњег.
Одлазак у манастир Дајбабе. Подигнут је 1897. године као пећинска црква на основу чудесног виђења које је имао чобанин Петко, у монаштву јеромонах Платон. Пећина је касније проширена како би добила облик данашње цркве. Посвећена је Успењу Пресвете Богородице. На северној и јужној страни су мање пећинске просторије које су претворене у параклисе.
Унутрашњост светиње осликао је сам ктитор и први настојатељ манастира, монах Симеон Поповић, прилагођавајући сцене природном облику самих стена. На свеукупном уређењу манастира радио је све до смрти 1941. године.
Наставак путовања у манастир Ждребаоник.
Подигнут је у Бјелопавлићкој равници окружен кршом и каменом. Писани документи о настанку манастира нису сачувани већ само предање које као ктитора помиње Стефана Вукана.
Светиња је страдала у турским зулумима 1612. и 1714. године. Обнова је започела 1818. године изградњом нове цркве на темељима старе. Грађена је као једнобродна грађевина са звоником на преслицу. Иконостас је рад браће Ђиновски и датира са почетка 19. века. Освештао ју је Свети Петар Цетињски. У храму, са леве стране налази се кивот са моштима Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве у архиепископском трону. Године 1989. његове свете мошти су пресвучене и положене у нови кивот који је сачинио игуман острошки Георгије Мирковић.
Долазак у манастир Острог. Смештен у планинском масиву Острошких греда, између Даниловграда и Никшића, као исклесана у стени лежи једна од највећих српских светиња, која чува мошти Светог Василија Острошког чудотворца. Манастирски комплекс чине два манастира сазидана у различитим историјским епохама.
Горњи манастир је старији и чине га црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице у којој почива целебно светитељево тело и црква Воздвижења Часног Крста. Подигао га је сам Свети Василије 1665. године а фрескама га је украсио знаменити мајстор Радул 1667. године.
Доњи манастир подигао је острошки архимандрит Јосиф 1820. године по благослову митрополита Светог Петра Цетињског. Централни део манастирског круга краси саборни храм посвећен Светој Тројици.
На заравни изнад Доњег манастира 2004. године подигнута је црква посвећена Светом мученику Станку у којој се налазе и његове мошти. У њој се свакодневно обављају крштења.
Одлазак пешице у Горњи манастир. Целивање моштију Светог Василија Острошког и обилазак комплекса Горњег манастира. Бденије. Коначење.
ДАН 3.
ОСТРОГ – БЕОГРАД
Присуствовање Светој Литургији. Полазак за Београд.
Долазак у манастир Куманицу. Манастир се налази на самој граници Србије и Црне Горе, између Пријепоља и Бијелог Поља. Први историјски запис потиче из прве половине 16. века. Међутим, до дана данашњег није откривено ни када је тачно манастир настао, ни ко га је градио. Проучавањем плоча које су откривене сматра се да потичу из периода између 13. и 15. века, те да је током наредна два века био жив. Претпоставља се такође и да је манастир опустео током 18. века. Ни архитектура првобитне манастирске цркве није позната, будући да је затечен у рушевинама. Ризница манастира поседује чувено Куманичко Четворојеванђеље, кога је јеромонах Захарије даровао манастиру 1604. године. Манастир са црквом посвећеном Архангелу Гаврилу обновљен је крајем 20. века
Долазак у манастир Милешеву. Крај реке Милешевке која се у Пријепољу улива у реку Лим, ова древна српска светиња је кроз векове била и остала молитвено место српског народа у коме се чувао култ Светог Саве.
Подигнут је као гробна црква српског краља Владислава 1218/19. године. Његове свете мошти почивале су у саборном храму посвећеном Христовом Вазнесењу крај моштију Светог Саве Српског, до тренутка када су земне остатке највећег српског светитеља Турци пренели и спалили на Врачару 1594. године.
Католикон чува једно од најлепших средњевековних зидних сликарстава које је заблистало 1234. године, исте године када је Владислав крунисан за краља. Детаљ овог живописа, Анђео на гробу Господњем, познатији као „Бели анђео“, био је међу првим кадровима којим се Европа представила телевизијским сигналом преко Атлантика у најлепшем руху.
Портрети првих владара и светитеља из светородне лозе Немањића рађених још за њихових живота имају не само уметничку већ и историјску вредност. Обилазак манастирског комплекса.
Наставак путовања за Београд. Успутна краћа задржавања ради одмора. Долазак у Београд у касним вечерњим часовима (крај програма).
Ценовник – начин плаћања
- 30% уплате приликом пријаве, остатак 15 дана пре почетка путовања
- 30% уплате приликом пријаве, остатак у 2 месечне рате чековима грађана
Цена ходочашћа
5.000 дин
Доплате
- Доплата за Доњи конак је 5 евра по особи
ПОПУСТИ:
- деца од 0 – 7 година гратис
- деца од 7 – 18 година 50%
Аражман обухвата
- превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на наведеним релацијама
- смештај у конаку Горњег (велике просторије са креветима на спрат без креветнине са ћебадима или на струњачама на платоу испред конака (у летњим месецима) манастира Острог на бази 1-ог ноћења
- туристичку таксу
- разгледања и обиласке по програму
- трошкове организације путовања
- услуге стручног пратиоца групе током путовања
Аражман не обухвата
- Ноћење у конаку Доњег манастира (вишекреветне собе, мушке и женске са мокрим чвором на спрату)
- Индивидуалне трошкове путника
Напомене
- Храну понети за све време путовања ( у поласку, у Подгорици, имате могућност да докупите нешто хране)
- Од Доњег до Горњег манастира пешачи се 3 километра. Та раздаљина се може прећи и таксијем који кошта 2 евра по путнику у једном правцу
Молимо Вас да пажљиво прочитате Опште услове путовања
Организатор путовања је Поклоничка агенција Српске православне цркве – Доброчинство. Уз овај програм важе Општи услови путовања организатора путовања. https://dobrocinstvo.rs/opsti–uslovi–putovanja/ Аранжман је рађен на 35 пријављених путника и услед недовољног броја пријављених путника, агенција задржава право да откаже аранжман најкасније 5 дана пре планираног поласка. Агенција „Доброчинство“ задржава право да, уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ.
Ценовник Манастир Острог и Куманица бр. 6 од 05. јула 2023. године
Детаљан опис програма
Манастир Острог је смештен у планинском масиву Острошких греда, између Даниловграда и Никшића. Као исклесана у стени лежи једна од највећих српских светиња, која чува мошти Светог Василија Острошког чудотворца.
Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Камен темељац положили су и освештали Патријарх васељенски Вартоломеј и блаженопочивши Патријарх српски Павле 9. августа 1993. године.
Храм је грађен по идејном пројекту др Предрага Ристића, најпознатијег архитекте наше новије сакралне архитектуре. Са површином у основи од 1.270 квадратних метара, висином 41,5 метара на чијем се врху налази позлаћени крст висине 4 метра, фрескописом на 6.200 квадратних метара, ова светиња импонује својом монументалношћу и указује на славу и лепоту Дома Господњег.
Манастир Дајбабе подигнут је 1897. године као пећинска црква на основу чудесног виђења које је имао чобанин Петко, у монаштву јеромонах Платон. Пећина је касније проширена како би добила облик данашње цркве. Посвећена је Успењу Пресвете Богородице. На северној и јужној страни су мање пећинске просторије које су претворене у параклисе.
Унутрашњост светиње осликао је сам ктитор и први настојатељ манастира, монах Симеон Поповић, прилагођавајући сцене природном облику самих стена. На свеукупном уређењу манастира радио је све до смрти 1941. године.
Манастир Ждребаоник подигнут је у Бјелопавлићкој равници окружен кршом и каменом. Писани документи о настанку манастира нису сачувани већ само предање које као ктитора помиње Стефана Вукана.
Светиња је страдала у турским зулумима 1612. и 1714. године. Обнова је започела 1818. године изградњом нове цркве на темељима старе. Грађена је као једнобродна грађевина са звоником на преслицу. Иконостас је рад браће Ђиновски и датира са почетка 19. века. Освештао ју је Свети Петар Цетињски. У храму, са леве стране налази се кивот са моштима Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве у архиепископском трону. Године 1989. његове свете мошти су пресвучене и положене у нови кивот који је сачинио игуман острошки Георгије Мирковић.
Манастир Острог смештен у планинском масиву Острошких греда, између Даниловграда и Никшића, као исклесана у стени лежи једна од највећих српских светиња, која чува мошти Светог Василија Острошког чудотворца. Манастирски комплекс чине два манастира сазидана у различитим историјским епохама.
Горњи манастир је старији и чине га црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице у којој почива целебно светитељево тело и црква Воздвижења Часног Крста. Подигао га је сам Свети Василије 1665. године а фрескама га је украсио знаменити мајстор Радул 1667. године.
Доњи манастир подигао је острошки архимандрит Јосиф 1820. године по благослову митрополита Светог Петра Цетињског. Централни део манастирског круга краси саборни храм посвећен Светој Тројици.
На заравни изнад Доњег манастира 2004. године подигнута је црква посвећена Светом мученику Станку у којој се налазе и његове мошти. У њој се свакодневно обављају крштења.
Манастир Милешева крај реке Милешевке која се у Пријепољу улива у реку Лим, ова древна српска светиња је кроз векове била и остала молитвено место српског народа у коме се чувао култ Светог Саве.
Подигнут је као гробна црква српског краља Владислава 1218/19. године. Његове свете мошти почивале су у саборном храму посвећеном Христовом Вазнесењу крај моштију Светог Саве Српског, до тренутка када су земне остатке највећег српског светитеља Турци пренели и спалили на Врачару 1594. године.
Католикон чува једно од најлепших средњевековних зидних сликарстава које је заблистало 1234. године, исте године када је Владислав крунисан за краља. Детаљ овог живописа, Анђео на гробу Господњем, познатији као „Бели анђео“, био је међу првим кадровима којим се Европа представила телевизијским сигналом преко Атлантика у најлепшем руху.
Портрети првих владара и светитеља из светородне лозе Немањића рађених још за њихових живота имају не само уметничку већ и историјску вредност. Обилазак манастирског комплекса.
Молитва Светом Василију Острошком Свети Василије, велики угодниче Божији, помози свима па и мени. Велики бранитељу вере Православне, одбрани и нас који твоју Свету веру држимо, и с надом теби приступамо. Велики архијереју Божији, помоли се Богу Сведржитељу за све људе твоје, па на послетку и за мене недостојног и последњег.
Тврдошки витеже и Острошки подвижниче, спасавај нас од беда видљивих и невидљивих.
Запалила те је Српска земља као вечну свећу пред престолом Бога Живога, па нам сада осветли путеве и разагнај тугу.
Молитвама и сузама загревао си хладну пештеру Острошку, па загреј сада Божијим духом и срца наша, да се спасемо и прославимо Бога свевишњега и тебе Свеца Божијега.
Са свих страна света притицали су ћивоту твоме болни и невољни, и ти си им помагао: демоне одгонио, везе ђавоље раскидао, и здравље душевно и телесно људима даривао.
Тако и сада помози, крштеним и некрштеним, као и увек, свима па и мени.
Измиритељ си био завађене браће, измири и сада све завађене, збратими разбраћене, овесели тужне, укроти самовољне, исцели болне.
Свети Василије Чудотворче и Оче наш духовни, чуј и услиши чеда твоја духовна у Христу Исусу Господу нашем. Амин.
