Светиње Приморја

“Наша мила Боко, невјесто Јадрана,
Покривена небом кô од плаве свиле,
Љепша си од твоје приморкиње виле
И свјетлија си од њеног ђердана.

Никада се тебе нагледао не би’!
Но да ми је једно: да постанем валом
Сињега ти мора, па пред твојим жалом
Да вјечито шумим и да пјевам теби…“

                                                                                 Алекса Шантић

ДАН 1.

БЕОГРАД – БУДВА

Полазак из Београда у 06,00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Успутна краћа задржавања ради одмора. Обилазак:

Манастир Куманица налази се на самој граници Србије и Црне Горе, између Пријепоља и Бијелог Поља. Први историјски запис потиче из прве половине 16. века. Међутим, до дана данашњег није откривено ни када је тачно манастир настао, ни ко га је градио. Проучавањем плоча које су откривене сматра се да потичу из периода између 13. и 15. века, те да је током наредна два века био жив.

Претпоставља се такође и да је манастир опустео током 18. века. Ни архитектура првобитне манастирске цркве није позната, будући да је затечен у рушевинама. За Куманицу се везују бројна исцељења поред чудотворних моштију Светог Григорија Куманичког. Иако се не зна поуздано ко је заправо био Григорије, историја манастира поседује запис у коме је наведено да је био ”српски просветитељ и бивши архиепископ “, а чак постоји и мишљење да је припадао лози Немањића. Ризница поседује чувено Куманичко Четворојеванђеље, кога је јеромонах Захарије даровао манастиру 1604. године. Манастир са црквом посвећеном Архангелу Гаврилу обновљен је крајем 20. века. 

Долазак у Будву. Смештај у хотел. Ноћење.

ДАН 2.

БУДВА – КОТОР – ХЕРЦЕГ НОВИ – БУДВА

Пакет доручак. Обилазак:

Одлазак на Литургију у Манастир Превлака Михољска или манастир Светог Архангела Михаила који се налази на истоименом острву, а које је познато и као Острво Цвијећа. Овај јединствени низ острва у Тиватском заливу Боке Которске, познатији је као кртољски архипелаг.

До недавно се мислило да су манастир подигли калуђери реда Светог Бенедикта у раном средњем веку. Археолошка ископавања указују на трагове из периода цара Константина. Светињу је обновио краљ Стефан Првовенчани. Од 1219. године овде се налазило прво седиште зетских епископа (касније митрополита). Манастир су срушили 1453. године Млечани, а 70 монаха су отровали. Трудом контесе Катарине Властелиновић из Рисна 1833. године поред остатака старог Архангелског храма, саграђен је храм Свете Тројице.

Обнова манастира је почела 1997. године, да би две године касније 25. јула у њему свечано прослављена 780. годишњица Митрополије.

Котор, један од најлепших градова Боке Которске као да је укљештен у дну планинског Ловћенског масива, омеђен са севера речицом Шкурдом и са југа подводним извориштем Гурдић. У Стари град се улази кроз троја врата, од којих су Западна или Врата од мора из 1555. године централна. Котор је у обнови након катастрофалног земљотреса из 1667. године постао барокни град јер су све палате Старог града обновљене у барокном стилу.

Поред градитељства у њему је цветало поморство, бродоградња, трговина, сликарство, занатство. Чувени су которски средњовековни оружари и златари. Град који је на UNESCО-вој листи светске и културне баштине, дичи се фра Витом, неимаром манастира Дечани, иконописцем Ловром Мариновим Добрићевићем, као и листом поморских капетана, дипломата, штампара, песника. Традицију поморства, јединствену у свету, баштини већ 12. векова чувена Бокељска морнарица, са посебном ношњом и традиционалним колом.

Црква Светог Луке изграђена је 1195. године ктиторством Маура Кацафрангија о чему сведочи ктиторски натпис на западној фасади. Ово је скромна једнобродна црква чији је главни брод подељен на три травеја. Има одлике романичке и византијске архитектуре. Овај сакрални споменик једина је грађевина у граду која није претрпела значајнија оштећења током потреса из 1979. године. Убрзо након изградње црква Светог Луке је осликана фрескама од којих су се сачували само фрагменти на јужном зиду. Иконостас је дело Димитрија Даскала, родоначелника бококоторске сликарске школе Рафаиловић из 18. века. Црква је била римокатоличка, али је након земљотреса 1667. године дата на коришћење православним верницима. У цркви се налази капела посвећена Светом Спиридону са сценама из његовог живота рад мајстора итало критске школе. Под у цркви чине надгробне плоче заједничких гробница Которана јер су се до тридесетих година 20. века сахране обављале у самој цркви; 

Црква Светог Николе налази се у северном делу града. Ово је највећа црква у Боки Которској. Изграђена је у периоду 1902 – 1909. године на месту на коме се налазила богомоља која је 1896. године потпуно страдала на Божић у пожару. О томе сведочи натпис на фасади. Овај једнобродни храм грађен је у нео византијском стилу. Которски Срби нису жалили средства када се црква опремала. Посебну вредност представља иконостас из 1908. године рад чешког сликара. Сребрни окови икона, кандила, свећњаци и литијски крстови рад су домаћих мајстора.

Херцег Нови се налази готово на улазу у Бококоторски залив између ртова Оштра и Мириште а подно планине Орјен. Археолози су у окружењу пронашли остатке из периода неолита. У 7. веку формирана је жупа Драчевица која је била у саставу најпре Византије а потом и Немањићке државе.

У жељи да Босна добије излаз на море, босански краљ Твртко I Котроманић заузима Драчевицу 1378. године. На брежуљку утврђује нови град 1382. године са намером да га развије у значајан трговачки, поморски и занатски центар и даје му име Свети Стјепан. Као један од најмлађих градова на Јадрану називају га и Нови, Каструм Новум, Кастел Нуово. Кроз потоње векове градом су господарили Турци, Шпанци, Аустроугари… Као својеврсна раскрсница истока и запада, Херцег Нови је био изложен утицајима хришћанства и ислама. Овакво историјско преплитање култура и вера довело је до синтезе различитих стилова остављајући дубок траг на данашњи изглед Херцег Новог.

Црква Светих Архангела налази се на Тргу Белависта, данас Трг Херцег Стјепана, до којег се из центра града долази степеништем краља Твртка испод Сахат куле. Градња је почета 1883. године, да би била завршена по пројекту архитекте Милана Карловца 1911. године. Саграђена је од фино клесаних квадера корчуланског камена и представља изузетно успешан спој различитих стилова. Иконостас од белог италијанског мермера, израдио је мајстор Билинић из Сплита, а иконе је израдио чешки сликар Фрањо Циглер;

Манастир Савина налази се два километра источно од града. Овај предивни комплекс саздан у чудесном приморском пејзажу чине три цркве: мала црква Светог Саве и велика и мала црква Успења Пресвете Богородице.

Велика црква, бисер градитељства, плени складом пропорција и најлепши је пример православне каснобарокне архитектуре на читавом приморју. Грађена је у периоду 1777-99. године. Она чува чудотворну икону Мајке Божије Савинске коју је приложила породица капетана Јосифа Комненовића из Топле. Поред бројних духовних и историјских вредности у Савини се чува јединствени портрет младог руског цара Петра Великог што подсећа на цареву политичку присутност у овим крајевима.

Манастир Подмаине или Подострог како га још зову, налази се у Будви на узвишењу изнад будванског поља. У склопу манастирског комплекса, налазе се две цркве: једна је посвећена Успењу Пресвете Богородице и датира из 18. века, а друга, мања посвећена Ваведењу Пресвете Богородице саграђена је у 15. веку.

Манастир је уживао велики углед, о чему сведочи чињеница да су га посећивали сви виђенији Црногорци. Оснивач династије Петровић, митрополит Данило, често је боравио у манастиру. Овде је и преминуо. Неко време његови земни остаци су почивали у манастиру, док их кнез Данило није пренео на Цетиње. У њему је Петар II Петровић Његош написао део Горског Вијенца. У то време Подмаине су биле верски и културни центар Црне Горе.

Повратак у хотел. Ноћење.

ДАН 3.

БУДВА – ЗЕТСКА СВЕТА ГОРА – БУДВА

Доручак. Одлазак на Скадарско језеро. Обилазак:

Mанастир Старчево или манастир Успења Пресвете Богородице по празнику коме је посвећен саборни храм, налази се на Старчевој Горици, острву поред западне обале Скадарског језера. Манастир на Страчевој горици, односно Горици Старца Макарија, највероватније је изграђен између 1376-78. године, у време владавине Ђурђа I Балшића, а ктиторством тада већ угледног старца Макарија исихасте.

О значају који је уживао манастир говори и завештање познатог штампара војводе Божидара Вуковића да његово тело из Венеције буде по смрти пренешено на острво, као и да његове рукописне књиге припадну манастирима на језеру. Падом овог дела Зете под турску власт, манастир је запустео. Како сведочи Павле А. Ровински и манастир и земљу на користили су локални крајински Турци, који су овде зимовали са својом стоком, угонећи је у остављену цркву.

После вековне запуштености од 1993. године манастир обнавља настојатељ Григорије Миленковић уз помоћ доброчинитеља. 

Манастир Бешка подигнут је на острву Бешка које се налази на јужној страни Скадарског језера. Познато је и под именима Горица или Брезовица. Прецизних података о градњи манастира нема. Претпоставка је да је ктитор био Ђурђе II Страцимировић-Балшић, те да је настала крајем XIV века.

Храм посвећен Светом Георгију је једнобродна грађевина триконхалне основе са централном куполом, пространом припратом и великим звоником на преслицу. Мању цркву, посвећену Богородици подигла је као своју гробну цркву Јелена Балшић, ћерка кнеза Лазара, жена Ђурђа II Страцимировића-Балшића 1440. године, како је уклесано изнад врата. Црква је малих димензија, једнобродне основе са благо преломљеним сводом , што су одлике храмова подигнутих у време Црнојевића.

У цркви се и налази гроб Јелене Балшић. Манастир Бешка је играо значајну улогу у духовном животу Зете, будући да се у њему одвијала интензивна преписивачка делатност. У манастирском скрипторијуму настао је 1439-40. године чувени Шестоднев старца Никона Јерусалимца и 1441-42. године Горички зборник. 

Одлазак у Бар и обилазак храма Светог Јована Владимира.

Повратак у хотел. Ноћење.

ДАН 4.

БУДВА – ЦЕТИЊЕ – БЕОГРАД

Пакет доручак. Полазак за Цетиње. Обилазак:

Цетињски манастир. Присуствовање Светој Литургији. Светињу је подигао 1701. године владика Данило Петровић у подножју Орловог крша, на месту на којем се налазио двор Ивана Црнојевића. Језгро манастирског комплекса представља једнобродна црква скромних димензија, посвећена Рођењу Богородице у коју је смештен иконостас из половине 19. века, рад грчких мајстора. У јужној певници смештен је кивот са моштима Светог Петра Цетињског, док се при самом улазу налазе гробнице са земним остацима књаза Данила Петровића и великог војводе Мирка Петровића.

У манастиру су похрањене три велике хришћанске светиње – рука Светог Јована Крститеља, честица Часног Крста Господњег и икона Богородице Филермосе. У такозваном Његошевом конаку, налази се манастирски музеј, који по богатству и разноврсности експоната, представља најзначајнију музеолошку институцију те врсте у Црној Гори

Цетиње свој настанак дугује историјско – политичким и друштвено – економским околностима половином 15. века, када су освајачки походи Турака приморали тадашњег господара Зете Ивана Црнојевића да седиште државе премести из утврђеног града Жабљака на неприступачније поднебље. Године 1475. она је пресељена на Обод, а убрзо још дубље у брда, у подножје планине Ловћен. Почетком 1482. године, Иван Црнојевић зауставио се на Цетињском пољу, где је подигао двор а две године касније и манастир. Тиме је утемељена нова престоница државе, која је добила име Цетиње.

Биљарда резиденција Петра II Петровића Његоша. Саграђена је према плану Јакова Озерецковског 1838. године. Она представља место где посетилац може на прави начин осетити време, околности и услове у којима је велики црногорски световни и духовни владар, поета и филозоф, стварао своја најзначајнија дела. Током читавог једног века Црногорци су љубоморно чували Његошеву заоставштину, да би 1951. године, у обновљеној владичиној резиденцији, отворили меморијални музеј.

Повратак у Београд у касним вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • 3 ноћења у хотелу MB или сличан са 3*** у Будви, на бази ноћења са доручком, у двокреветним собама са купатилом
  • вожњу бродом Скадарским језером
  • улазнице за све наведене посете
  • туристичке таксе
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања

Начин плаћања

  • 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • остатак у 3 месечне рате

Цена ходочашћа

16.000 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 7 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ