ДАН 1.
БЕОГРАД – ЗЛАТИБОР
Полазак из Београда у 07.00 часова испред Вазнесењске цркве (Улица адмирала Гепрата 19). Успутна краћа задржавања ради одмора. Обилазак:
Црква Светог Ахилија посвећена је епископу Ахилију из Ларисе, ватреном борцу против аријевске јереси и учеснику I Васељенског сабора у Никеји 325. године. Господ га је прославио победом над Аријем, учинивши чудо да на Ахилијево исповедање истине потече вода из камена.
Према својим архитектонским својствима храм припада Рашкој стилској групи. Поред архитектонских вредности и историјског значаја, црква се истиче као галерија драгоцених фресака. Најзанимљивији део фреско ансамбла чине портрети владара из лозе Немањића, њихових сродника и свих архиепископа од оснивања независне Српске цркве.
Највећу пажњу привлаче портрети на јужном делу унутрашње припрате, стојеће фигуре ктитора краља Драгутина са моделом цркве у рукама и фреска изнад мироточивог гроба Драгутиновог млађег сина Урошица. Фреска Светог Архангела Гаврила, названа Плави Анђео (Ариљски анђео), отменог и светлог лика, јасно израженог карактера са снажном мускулатуром и богатом одором ратника, изузетне је ликовне вредности. Ова фреска се сврстава у најужи круг ремек дела старог српског сликарства.
У доба цара Душана, по проглашењу Српске Патријаршије 1346. године, Моравичка епископија подигнута је у ранг митрополије. Митрополија у Ариљу и манастирско братсво поделили су судбину свог народа и државе у страшном налету Османлија вођених Мехмедом II, освајачем Цариграда. Тек крајем четрдесетих година 18. века поново је оживела митрополија у Моравици. Ариљска звона огласиће се поново 1833.године, али овог пута не са митрополије већ само са парохијске цркве.