Златибор са околином
Златибор је једна од најпознатијих и најлепших планина у Србији. Карактеристичан златиборски пејзаж представљају пространи травнати пашњаци, такозване сувати, који су често украшени боровом шумом. Због својих природних лепота Златибор је постао једна од најатрактивнијих туристичких дестинација у Србији.
ДАН 1.
БЕОГРАД – ЗЛАТИБОР
Полазак из Београда у 07.00 часова испред Вазнесењске цркве (Улица адмирала Гепрата 19). Успутна краћа задржавања ради одмора. Обилазак:
Црква Светог Ахилија посвећена је епископу Ахилију из Ларисе, ватреном борцу против аријевске јереси и учеснику I Васељенског сабора у Никеји 325. године. Господ га је прославио победом над Аријем, учинивши чудо да на Ахилијево исповедање истине потече вода из камена.
Према својим архитектонским својствима храм припада Рашкој стилској групи. Поред архитектонских вредности и историјског значаја, црква се истиче као галерија драгоцених фресака. Најзанимљивији део фреско ансамбла чине портрети владара из лозе Немањића, њихових сродника и свих архиепископа од оснивања независне Српске цркве.
Највећу пажњу привлаче портрети на јужном делу унутрашње припрате, стојеће фигуре ктитора краља Драгутина са моделом цркве у рукама и фреска изнад мироточивог гроба Драгутиновог млађег сина Урошица. Фреска Светог Архангела Гаврила, названа Плави Анђео (Ариљски анђео), отменог и светлог лика, јасно израженог карактера са снажном мускулатуром и богатом одором ратника, изузетне је ликовне вредности. Ова фреска се сврстава у најужи круг ремек дела старог српског сликарства.
У доба цара Душана, по проглашењу Српске Патријаршије 1346. године, Моравичка епископија подигнута је у ранг митрополије. Митрополија у Ариљу и манастирско братсво поделили су судбину свог народа и државе у страшном налету Османлија вођених Мехмедом II, освајачем Цариграда. Тек крајем четрдесетих година 18. века поново је оживела митрополија у Моравици. Ариљска звона огласиће се поново 1833.године, али овог пута не са митрополије већ само са парохијске цркве.
Бела црква налази се у селу Каран, 16 км удаљеном од Ужица. Прославља празник Благовести. Археолошка истраживања потврдила су да је на месту на којем се налази у доба Римљана постојало насеље. У 10. веку овде се налазио храм под именом Бела црква, који се помиње у једној повељи византијског цара Василија II, издатој у Охридској архиепископији 1020. године.
Поуздане податке о времену настанка цркве и њеним ктиторима видимо из насликаних портрета историјских личности очуваних у саставу фрескописа. У историјским изворима црква се помиње 1608. године у такозваном Каранском јеванђељу. По свом архитектонском обележју Бела црква припада типу споменика Рашке школе. Она је једнобродна грађевина, скромних димензија, основе правоугаоника. Њен најлепши украс је зидани иконостас.
Црква је иконописана између 1340. и 1342. године. Ктитор цркве, жупан Брајан, хришћанског имена Петар, представљен је са моделом цркве у рукама. У његовој пратњи приказана је супруга са сином и три кћери. Ту су и владарски портрети краља Душана, краљице Јелене са сином Урошем, на основу чијег портрета и узраста се датује иконопис, као и преци Свети Симеон Мироточиви, Свети Сава и Свети краљ Милутин.
Саборна црква у Ужицу посвећена је Светом Георгију Победоносцу. Саграђена је трудом окружног начелства и народа овог краја.
Године 1840. ужичани су обавестили Попечитељство просвештенија да су одлучили да граде цркву и затражили су зајам који им је Кнез Михаило Обреновић одобрио. Не довршивши Цркву, 1843. Затражили су нови зајам од 500 дуката од кнеза Александра Карађорђевића. Овај зајам није одобрен али је добијена дозвола за сакупљање прилога, “писанија”, за довршетак храма. Црква је коначно завршена и освештана 1844. године.
Основа цркве је једнобродна, са полукружном апсидом, док су певнички простори правоугаоне основе. Фасада је једноставна, а испод подстрејног простора простире се лучни фриз. Иконе за иконостас и зидне слике израдио је Димитрије Посниковић заједно са Милијом Марковићем. Сачуване су само царске двери и северна страна иконостаса, јер је јужна страна страдала у пожару 1955. године.
Црква је поправљана више пута, а највећа поправка је извршена 1990. године када је постављен бакарни кров.
Долазак на Златибор. Смештај у хотел. Вечера. Ноћење.
ДАН 2.
ЗЛАТИБОР – БЕОГРАД
Доручак. Обилазак:
Дрвенград – Мећавник је “град из сна којег је утопијска слика претворила ипак у стварност” како је рекао сам Емир Кустурица, идејни творац овог новог, старог града. Дрвенград има свој централни трг и на њему цркву Светог Саве, библиотеку, биоскоп, национални ресторан… У комплексу се током године одржава више манифестација и фестивала.
Андрићград је настао као идеја Емира Кустурице о каменом средњевековном граду инспирисаног делима и ликовима нобеловца Иве Андрића. То је визија како је Вишеград могао изгледати да га нису заобишли ренесанса и други историјски периоди.
У архитектонском погледу сам град је мешавина различитих епоха и стилова који су се смењивали кроз историју овог подручја. Током шетње кроз главну улицу – корзо, посетиоци могу да се врате у прошлост. Сама идеја јавно је објављена крајем 2010. године.
Градња је започета свечаном церемонијом на Видовдан у извођењу Београдске филхармоније. За посетиоце Андрићград је отворен 05. јула 2012. године.
Повратак у Београд у вечерњим часовима.
Путовање обухвата
- превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
- 1 ноћење у хотелу “Чигота” са три*** или сличан у двокреветним собама са купатилом на бази полупансиона (вечера, доручак – шведски сто)
- улазнице за све наведене посете
- услуге стручног водича
- трошкове организације путовања.
Начин плаћања
- 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
- остатак у 3 месечне рате
Цена путовања
8.300 дин
Општи услови
- Аранжман је прављен на бази 30 уплата
- Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
- За путовање важе Општи услови путовања
- Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ
