Топлица
ДАН 1.
БЕОГРАД – ПРОЛОМ БАЊА
Полазак из Београда у 7,00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата 19). Успутна краћа задржавања ради одмора.
Долазак у Прокупље и обилазак: Црква Светог Прокопија налази се уз падину средњовековног утврђења Хисар. После Петрове цркве у Новом Пазару, на тлу данашње Србије, она је друга најстарија сачувана жива црква. Првобитна црква датира са краја 9. или почетка 10. века.
Након турског освајања Ниша, 1386. године мошти Светог Прокопија пренете су у храм који добија данашњу посвету. Сам град се, како сведочи повеља кнегиње Милице, од тада назива град светог Прокопија.
Прокупачка црква данас представља петобродну базилику са три апсиде на истоку. Претпоставља се да је била живописана још у 10. веку. Постојеће фреске међутим потичу из 18. и 19. века и по оцени стручњака незнатне су уметничке вредности. Иконостас је из 1847. године, а израдио га је зограф Коста Накица из Велеса.
Шетња централним парком где се налази Споменик палим Топличанима у ратовима 1912-18. године у Прокупљу налази се у центру града. Подигнут је 1934. године. Споменик је рад вајара Франа Менегела, Динчића родом из Kотора. На споменику су постављене две скулптуре ратника у бронзи висине 2,5 метара. Оне представљају војника у српској униформи у нападу са пушком и бајонетом и топличког устаника у народној ношњи са бомбом у десној и пушком у левој руци.
Споменик је 9. септембра 1934. године открио краљ Александар Kарађорђевић, а поред 40.000 присутних грађана, присутни су били Патријарх Варнава, Председник Владе краљевине Југославије Никола Узуновић и остали високи гости. Споменик је рестауриран 2017. године, уочи обележавања стогодишњице Топличког устанка.
Одлазак у Куршумлију. Обилазак: Манастир Пресвете Богородице спада у прве задужбине Стефана Немање. Налази се на висоравни поред ушћа реке Косанице у Топлицу, на самом улазу у Куршумлију. Према сведочанству свога сина и биографа, Стефана Првовенчаног, Стефан Немања је између 1159. и 1168. године, на месту рановизантијске базилике из 6. века подигао храм посвећен Богородици.
Светиња је подигнута као женски манастир. У њему се замонашила Ана, супруга Стефана Немање, добивши име Анастасија. Од друге половине 15. века манастир се ретко помиње у изворима, да би у 17. веку запустео. Основа цркве има облик триконхоса. Првобитно је зидана само опеком, затим у 12. веку опеком и притесаним каменом и на крају обрађеним комадима пешчара. Живопис у цркви је потпуно уништен, мада о његовом постојању и богатству ликова сведочи аустријски сликар и путописац Феликс Каниц.
Данас је манастир у рушевинама. Као споменик културе од изузетног значаја, налази се под заштитом државе.
Манастир Светог Николе заједно са манастиром Пресвете Богородице је најстарија задужбина великог жупана Стефана Немање. Подигнута је између 1152. и 1166. године. Биографи преподобног Симеона Мироточивог се слажу у једном, да је по зидању манастира дошло до сукоба између Немање и његове браће, који су му оспорили ктиторски рад. У овом сукобу Стефан Немања је изашао као победник и 1168. постао велики жупан. Убрзо је поред манастира изградио двор, а Куршумлија је, тада позната под именом Беле Цркве, постала седиште жупаније.
Шта се догађало са манастиром након Косовске битке 1389. године и турског освајања Топлице 1453. године није довољно познато. У овом периоду вођене су тешке борбе, што наводи на мишљење да је манастир пострадао. Након Велике сеобе Срба 1690. године завладала је тишина. У једном тренутку Турци су скинули оловни кров са цркве и излили куршуме. Отуда је потекао и савремени назив града – Куршумлија.
По ослобођењу Топлице, Феликс Каниц пише да оно што је остало и даље представља једно од најлепших дела средњовековне српске зидане архитектуре. Први потез на заштити ове светиње направио је Народни музеј из Београда 1910. године, када је направљена кровна конструкција. После Другог светског рата настављено је са обновом, која је са прекидима трајала све до 2003. године. Комплекс манастира Светог Николаја је 1947. године стављен под заштиту Државе, као културно добро од изузетног значаја.
Долазак у Пролом Бању. Смештај у хотел. Вечера, ноћење.
ДАН 2.
ПРОЛОМ БАЊА – БЕОГРАД
Доручак. Шетња Пролом Бањом са одласком до цркве Васкрсења Лазаревог – брвнара Лазарица налази се у атару села Пролом, на 2,5 км од центра Пролом Бање. Налази се у долини Проломске реке, на 640 м надморске висине. Једина је црква брвнара у сливу реке Топлице.
Одлазак у Споменик природе „Ђавоља Варош“ који се налази се 27 км југоисточно од Kуршумлије. Овај природни споменик чине два, у свету ретка, природна феномена: земљане фигуре, као специфични облици рељефа који у простору делују врло атрактивно, и два извора јако киселе воде са високом минерализацијом.
Ова два у свету ретка природна феномена посматрана заједно „Ђавољу Варош“ чине правим светским чудом природе. Допуњује их околни природни амбијент који око земљаних фигура делује сурово, скоро мистично, а у ширем окружењу живописно и питомо, као и остаци насеља, старе цркве, гробља и неколико занимљивих рударских јама.
Локалитет „Ђавоља Варош“ је стављен под заштиту државе још 1959. године, а 1995. године је Уредбом Владе Републике Србије проглашен за природно добро од изузетног значаја.
Повратак у Београд у вечерњим часовима.
Ходочашће обухвата
- превоз туристичким аутобусом (клима, аудио опрема) на назначеној релацији
- 1 ноћење у хотелу „Гаретов конак“ у Пролом Бањи у 1/2, 1/2+1 стандардним собама на бази полупансиона (вечера, ноћење, доручак ) у двокреветним собама
- улазнице за све наведене посете
- услуге стручног водича
- трошкове организације путовања.
Начин плаћања
- 30% вредности уговореног путовања приликом пријаве, остатак 15 дана пре почетка путовања
- 30% вредности уговореног путовања приликом пријаве, остатаку 2 месечне рате чековима грађана
Цена ходочашћа
8.500,00 дин
Општи услови
- Аранжман је прављен на бази 30 уплата
- Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 48 часова пре планираног поласка
- За путовање важе Општи услови путовања
- Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ
Напомене
- Молимо да у манастире треба улазити пристојно одевени, жене у сукњама нормалне дужине и без разреза, блузама без деколтеа, са марамама, а мушкарци у дугим панталонама и кошуљама дугих рукава. Молимо да у манастирима не фотографишете док не питате за благослов. Понети храну за први дан.
