Средином 16. века турски пописивачи су забележили да су Тресије братством најбројнији и имовином најбогатији манастир у Београдском пашалуку. Крајем наредног столећа турски освајачи су Тресијама, као и многобројним другим светњама, наменили заборав. Народ се иселио у великој сеоби Срба 1690. године и са ових простора, а манастир је опљачкан, попаљен и разрушен. Године 1709. обновили су га раковички калуђери на челу са игуманом Хаџи Висарионом.

Убрзо је због турског зулума поново опустео и лежао је у рушевинама до 1950. године када се монаштво вратило. Црква је грађена у традицији рашке школе. Једнобродна је грађевина са тространом олтарском апсидом споља и полукружном изнутра. Зидана је од камених тесаника. Храм је посвећен Светом Архангелу Гаврилу.