Манастир Сићево
Манастир Сићево налази се у Сићевачкој клисури, на левој обали реке Нишаве, испод Големог камена. Посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице. По предању задужбина је браће Мрњавчевић који су светињу подигли на десној обали реке Нишаве.
Страдао је у турским освајањима крајем 14. века. Верни народ је сачувани материјал пренео на леву обалу Нишаве, на неприступачније место покривено шумом. Данашњи храм, према запису на порталу, сведочи 1647. као годину изградње у време патријарха Пајсија (Јањевца), трудом слуге Божијег Веселина са браћом Симеоном и Живком. Храм је тада живописао поменути Веселин. Поново је страдао и остао напуштен до 1875. године када се обновио залагањем попа Петра. Храм је добио и нови живопис.
Ходочашћа
Године 1880. године подигнути су нови конак, дрвени звоник и манастирска чесма. Пробијањем пруге према Софији 1889. године, манастир је нагло оживео. У време Првог светског рата Бугарски војници су оштетили бајонетима иконе и фреске, а конаци су опљачкани. Обнова је у потпуности завршена 1921. године. Храм је поново пресликан руком руског иконописца Василија Рудановског. Нови иконостас је рад Василија Рудановског из 1928. године.
Данашњи храм је скромних димензија и припада релативно реткој групи једнобродних грађевина са прислоњеним луковима. Грађен је од грубо тесаног камена. У манастиру се чува чудотворна икона Пресвете Богородице из 19. века, коју су руски монаси донели у манастир након Октобарске револуције. Године 1982. манастир је стављен под заштиту Државе као Културно добро од великог значаја.
