Пирот и околина

Пирот

Кањон реке Јерме са Влашким планинама у троуглу између Пирота, Димитровграда и Бабушнице, обилује културно – историјским споменицима, али и природним лепотама. На једном месту могу се видети најужи кањонски усек у Европи, велики број пећина, кречњачке фигуре али и мноштво других реткости од којих застаје дах.

ДАН 1.

БЕОГРАД – ПИРОТ

Полазак из Београда у 07.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Успутна краћа задржавања ради одмора. Обилазак:

Манастир Сићево налази се у Сићевачкој клисури, на левој обали реке Нишаве, испод Големог камена. Посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице. По предању задужбина је браће Мрњавчевић који су светињу подигли на десној обали реке Нишаве.

Страдао је у турским освајањима крајем 14. века. Верни народ је сачувани материјал пренео на леву обалу Нишаве, на неприступачније место покривено шумом. Данашњи храм, према запису на порталу, сведочи 1647. као годину изградње у време патријарха Пајсија (Јањевца), трудом слуге Божијег Веселина са браћом Симеоном и Живком. Храм је тада живописао поменути Веселин. Поново је страдао и остао напуштен до 1875. године када се обновио залагањем попа Петра. Храм је добио и нови живопис.

Године 1880. године подигнути су нови конак, дрвени звоник и манастирска чесма. Пробијањем пруге према Софији 1889. године, манастир је нагло оживео. У време Првог светског рата Бугарски војници су оштетили бајонетима иконе и фреске, а конаци су опљачкани. Обнова је у потпуности завршена 1921. године. Храм је поново пресликан руком руског иконописца Василија Рудановског. Нови иконостас је рад Василија Рудановског из 1928. године.

Данашњи храм је скромних димензија и припада релативно реткој групи једнобродних грађевина са прислоњеним луковима. Грађен је од грубо тесаног камена. У манастиру се чува чудотворна икона Пресвете Богородице из 19. века, коју су руски монаси донели у манастир након Октобарске револуције. Године 1982. манастир је стављен под заштиту Државе као Културно добро од великог значаја.

Манастир Суково налази се 18 км источно од Пирота, на десној обали реке Јерме, у подножју шумовитог брда Царев камен. Његов саборни храм посвећен је Успењу Свете Богородице.

Претпоставља се да је богомоља на овом месту постојала још у доба Римљана, а помињу се и грчка документа о седишту суковске епископије. Турски пописи о пореским задужењима говоре о изгледу манастирске цркве живописане 1606. године.

Градња постојећег манастира Суково трајала је од 1857. до 1859. године, о чему сведочи натпис изнад прозора на западној фасади. Триконхосне је основе. Зидана је сивим тесаним каменом и покривена је ћерамидом. Сама црква манастира Суково живописана је 1869. године. Често се истиче посебна вредност иконостаса. Његове иконе сликане су у барокном стилу и украшене су ванредним дуборезом.

Двадесетих година прошлог века у манастиру су боравили монаси руског светогорског братства који су много учинили за напредак манастира. Од прилога руских емиграната подигли су нову капелу, звонару и конаке. На улазу у припрату са леве стране је заједничка гробница оснивача обновљеног манастира, монаха Винијамина и попа Јована.

Манастир Поганово подигнут је 1395. године, као задужбина српског племића Константина Дејановића Драгаша. Константин Дејановић био је сестрић цара Душана. Након његове смрти у бици на Ровинама 1395. године, изградњу манастира је наставила његова кћи Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога.

Храм је живописан тек 1499. године, руком непознатих зографа. Храм је грађен као триконхос сажете основе, са седмостраним тамбуром куполе. Над припратом је четворострана кула звонара. Зидањем ломљеним каменом и опеком остварена је спољна декоративност, док је секундарна пластика веома скромна, нетипична за грађевине моравског стила.

Због саме локације манастира и тешке приступачности, манастир никада није пустошен. До 1927. године, није постојао ни један пут до манастира, јер је кањон реке Јерме у потпуности био непроходан. Захваљујући овоме, манастир је у потпуности задржао аутентичан изглед. 1876. године, манастир је доживео велику обнову, када је дозидан трем. Од 1979. године налази се на листи светске културне баштине.

Долазак у Пирот. Смештај у хотел. Ноћење.

ДАН 2.

ПИРОТ – БЕОГРАД

Обилазак:

Стара (Пазарска) црква – присуствовање Светој Литургији. Посвећена је Рождеству Христовом. Сарађена је 1834. године прилозима верних, а руком протомајстора Андреја из Велеса.

Ово је редак храм на Балкану у који се улази силажењем низ степенице. Разлог овакве градње је што црква није смела да буде виша од турских џамија. Да би се испоштовало ово правило, а да унутрашњост храма има дужину од 22, ширину од 13, и висину 10 метара, темеље и саму Цркву требало је укопати у земљу. Црква чува ферман за градњу који је издао султан Абдул Меџид ибн Махмуд.

Иза олтара Цркве постоји гробница где је 1853. године сахрањен митрополит Нектарије, по тадашњим обичајима, у седећем положају. У кругу дворишта старе Цркве налазила се зграда Митрополије. Ова зграда је од 1868. до 1869. године била седиште Српске школе која је успешно одолевала покушајима да се у Пироту наметне бугарски језик. Почетком 20. века изграђена је нова звонара од чврстог материјала, које је реконструисана 2000. године. 

Саборна (Тијабарска) црква саграђена је 1870. године услед жеље житеља Пирота да поред Старе (Пазарске) цркве заблиста нова, која ће прослављати Мајку Божију. Подигнута је прилозима верних. Грађена без ограничења димензија, као што је био случај са Старом црквом, она се уздиже у висине славећи Успење Пресвете Богородице. Наредне године осликана је Богородица Портаитиса, рад Николаја Иванова, сликара чувене сликарске Самоковске школе. Године 1872. је у дуборезу израђен предивни иконостас, рад Стојче Фанкова.

Прави украс Тијабарске цркве, је чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице, дар Цркви са Свете горе Атонске. Иконописана је и освећена 1914. године. Трудом тадашњег Епископа нишког Јована (Пурића) Саборна црква у Пироту је реконструисана у периоду 2013-2015. године.

Музеј Понишавља основан је октобра 1947. године под називом Народни музеј. Поседовао је известан број предмета, углавном поклона од грађана Пирота и околине. Одлуком Скупштине општине Пирот, Музеј је 1969. године добио данашњи назив. Kао регионална музејска установа, која концепцијски спада у категорију завичајних музејских установа комплексног типа она обавља свој рад на територији општина Пирот, Димитровград, Бабушница и Бела Паланка.

Организациону структуру Музеја чине одељења за археологију, етнологију, нумизматику, историју и историју уметности. Збирке наведених одељења формирају музејски фонд од око 6.500 предмета. У састав музејског фонда улази и фонд Галерије фресака у Старом граду.

Тврђава Кале је средњевековно утврђење крај Нишаве. Подигнута је највероватније за владавине Светог кнеза Лазара на овим просторима и постала језгро онога што је данас симбол Пирота. На издвојеној ниској стени у равници подигнут је Горњи град, ојачан са четири куле.

Османлије су успеле да га заузму, али га је 1386. године повратио војвода Димитрије, што је био један од повода за Kосовску битку 1389. године. Током прве половине 15. века налазио се на простору српско-османлијских сукоба, тако да се повремено налазио у поседу српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, након чега је трајно прикључен Отоманској империји.

Утврђење је било у војној употреби све до прве половине 20. века. Данас је већим делом очувано, а од 1970. до 1986. године су на њему вршена археолошка истраживања, праћена рестаураторско-конзерваторским радовима. Делови филма “Бој на Kосову” снимани су управо на тврђави Кале, Пиротском граду или Момчиловом граду како је још зову.

Манастир Темска налази се на путу ка Књажевцу. Име је добио по средњевековном граду Темац. Подигнут је на темељима старијег храма из 11. века, а задужбина је породице Дејановић из 14. века.

Саборна црква је посвећена Светом Георгију Победоносцу. Њена основа је облика уписаног крста.  Први пут је живописана 1576. године, трудом игумана Захарије. На источном зиду припрате налази се натпис о зидању припрате, а година која се помиње је 1654.

Мађари су опљачкали и спалили како манастир тако и околна села 1692. године. Епископ софијски Теоклит је посетио светињу након ове пошасти. Године 1699. послао је из Илијинског манастира из Софије игумана Партенија, родом из села Темска, да га обнави. Након обнове, манастир је освећен 1703. године. Иконостас у храму осликан је после 1735. године.

Манастир су крајем 18. века опустошили Турци. Остао је руиниран све до 1836. године, када са Свете Горе из манастира Хиландара у њега долази игуман Кесарије, који је обновио саборни храм, подигао конак и у њему основао школу у којој је подучавао писмености српску децу. Након ослобођења Јужних крајева 1878. године, манастир је поново обновљен, али је након Првог светског рата опустео.

Године 1924. манастир је претворен у женски, а у њега су се уселиле руске монахиње. Године 1948. манастир је стављен под заштиту Државе, као Културно добро од великог значаја.

Повратак у Београд у касним вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз туристичким аутобусом (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • комби превоз од манастира Суково до манастира Поганово и назад
  • смештај у хотелу „Analux“ у Пироту са 4* у двокреветним собама са купатилом на бази ноћења са доручком
  • улазнице за све наведене посете
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • остатак у 3 месечне рате

Цена ходочашћа

8.500 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 5 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ