Манастир Рача
Манастир Рача је по предању задужбина краља Драгутина саграђена крајем 13. века. Посвећена је Вазнесењу Господњем. Од првих дана уживала је велики углед и представљала је духовни центар овог краја.
Након што су Турци 1537. односно 1566. године запалили и уништили манастир Рујно и Мркшину цркву због штампарија које су у њима радиле, умножавање књига је премештено у манастир Рачу украј Дрине где је формирана преписивачка школа. Манастир је страдао 1688. године у пожару. Након Велике сеобе 1690. године писари рачанске школе су преписивали у новим центрима културе који ничу на северу, пре свега у Сент Андреји, али и Будиму, Коморану, Беочину, Ремети, Врднику и Гргетегу. Чекали су повољан тренутак да се врате у матични манастир.
Светињу обнавља 1795. године јеромонах Хаџи Милентије Стефановић, будући војвода Соколске нахије. Због важне улоге коју је манастир имао у Првом српском устанку Турци га 1813. године поново пале и пљачкају.
Свој данашњи изглед манастир је добио између 1829-1830. године, захваљујући помоћи кнеза Милоша Обреновића. Иконостасну преграду осликао је 1840. године Димитрије Бачевић, а зидне слике су рад Димитрија Посниковића из 1854. године. У манастирском комплексу налази се ризница са иложбеним простором отвореним за посетиоце, где су изложени вредни експонати који сведоче о историји овог манастира и дешавањима у њему.
