Путевима Рачанских преписивача

Датум путовања
У припреми
Манастир-Рача-Насловна

Након што су Турци запалили и уништили манастир Рујан и Мркшину цркву због штампарија које су у њима радиле, умножавање књига је премештено у манастир Рачу украј Дрине где је формирана преписивачка школа.

Након Велике сеобе 1690. године избегли писари рачанске школе су преписивали у новим центрима културе који ничу на северу, пре свега у Сент Андреји, али и Будиму, Коморану… Чекали су повољан тренутак да се врате у матични манастир.

ДАН 1.

БЕОГРАД – БАЈИНА БАШТА

Полазак из Београда у 06.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Успутна краћа задржавања ради одмора. Обилазак:

Манастир Рача је по предању задужбина краља Драгутина саграђена крајем 13. века. Посвећена је Вазнесењу Господњем. Од првих дана уживала је велики углед и представљала је духовни центар овог краја. Након што су Турци 1537. односно 1566. године запалили и уништили манастир Рујно и Мркшину цркву због штампарија које су у њима радиле, умножавање књига је премештено у манастир Рачу украј Дрине где је формирана преписивачка школа.

Манастир је страдао 1688. године у пожару. Након Велике сеобе 1690. године писари рачанске школе су преписивали у новим центрима културе који ничу на северу, пре свега у Сент Андреји, али и Будиму, Коморану, Беочину, Ремети, Врднику и Гргетегу. Чекали су повољан тренутак да се врате у матични манастир. Светињу обнавља 1795. године јеромонах Хаџи Милентије Стефановић, будући војвода Соколске нахије.

Због важне улоге коју је манастир имао у Првом српском устанку Турци га 1813. године поново пале и пљачкају. Свој данашњи изглед манастир је добио између 1829-1830. године, захваљујући помоћи кнеза Милоша Обреновића. Иконостасну преграду осликао је 1840. године Димитрије Бачевић, а зидне слике су рад Димитрија Посниковића из 1854. године. У манастирском комплексу налази се ризница са иложбеним простором отвореним за посетиоце, где су изложени вредни експонати који сведоче о историји овог манастира и дешавањима у њему.

Манастирски станови су комплекс који укључује двоспратни конак са црквом на првом спрату. Посвећена је Сабору српских светитеља. Комплекс је подигнут на имању манастира Раче 1975. године трудом тадашњег рачанског игумана Хризостома, на најлепшој локацији на Калуђерским барама, туристичком центру планине Таре.

Перућац је насеље изграђено на месту где је ток реке Дрине преграђен за потребе изградње Хидроелектране “Бајина Башта”. На овај начин формирано је вештачко језеро дуго 52 км које представља природну границу између Републике Србије и Босне и Херцеговине и Републике Српске. Већи део језера се налази у кањону реке Дрине. Ручак на броду.

Обилазак Перућца: Река Врело коју често називају и Година јер је дуга свега 365 метара настаје од шест крашких извора, и након кратког тока се преко предивног водопада улива у реку Дрину; Мала хидроелектрана “Врело” којом је 1927. године општина Бајина Башта добила осветљење. Изграђена је по пројекту хидротехничког инжењера др Миладина Пећинара. Од 1987. године представља музејски објекат при ХЕ “Бајина Башта”; Локалитет Мраморје, некропола стећака из 14-16. века уписана је на Унескову листу светске културне баштине.

Долазак у Бајину Башту. Смештај у хотел, ноћење.

ДАН 2.

БАЈИНА БАШТА – БЕОГРАД

Присуствовање Светој Литургији у цркви Светог Пророка Илије. Црква је подигнута 1893. године на метоху манастира Рача. Иконостас је рађен у радионици Јоакима Љубичића у Качеру, док су иконе урађене у радионицама Марковића и Павловића у Београду. У црквеној порти налази се гроб шкотске баронесе Евелин Хаверфилд. Након Великог рата она се настанила у Бајиној Башти где је основала Дом за ратну сирочад и стационар за оболеле од туберкулозе. Обе институције одржавала је својим средствима. На сахрани је опело служио Владика Николај Велимировић.

Повратак у хотел на доручак.

Црква Вазнесења Христовог у Рогачици подигнута је на месту раније цркве брвнаре. Изграђена је 1847. године и представља једну од првих цркава изграђених у Србији тек ослобођеној од Турака. Ова једнобродна грађевина са основом уписаног крста подсећа на храмове Рашке школе. Осликавање иконостаса и зидних површина у унутрашњости цркве поверено је познатом карловачком сликару Димитрију Посниковићу.

Манастир Рујан лежи у прелепом амбијенту на обали језера Врутци. Ова светиња има посебан значај за српску културу. У њему је настала и радила прва штампарија на српској земљи. Монах Теодосије  је током 1536-37. године штампао Рујанско четворојеванђеље у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Народна библиотека је поседовала један примерак, али је он уништен у бомбардовању Београда 1941. године. Одломак од 92 листа се чува у САНУ.

Сазнавши за штампарију Турци су манастир спалили до темеља, а братство је спас пронашло у манастиру Рача. У запису из 1857. године од манастирске цркве се сачувао само део Часне трпезе, док су стубови однешени и узидани у зграду медресе у Ужицу. Након изградње бране на Ђетињи 1980. године, манастир је потопљен.

Године 2004. Епископ жички Хризостом (Столић) покренуо је обнову светиње. По сопственој жељи, Еписком Хризостом је и сахрањен у порти манастира.

Повратак у Београд у касним вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • 1 ноћење у у хотелу “Zepter Hotel Drina” на бази ноћења са доручком (шведски сто)
  • вожња бродом
  • ручак на броду (шведски сто)
  • улазнице за све наведене посете
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • остатак у 4 месечне рате

Цена ходочашћа

9.500 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 7 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ