Од настанка био је један од најсиромашнијих манастира у клисури са малим бројем монаха. Због тога је често био напуштан. Године 1811. у време Карађорђа, јеромонах Никифор га обнавља, а црква посвећена празнику Преображења Господњег 1816. године бива живописана. Измештен је приликом изградње железнице у периоду 1909 – 1911. године.

Нови манастир Преображење је освештао Владика Николај Велимировић, тада Епископ Жички, на дан Покрова Пресвете Богородице 1940. године. Како је Свети владика Николај благословио, ни тада, а ни данас манастир нема никакву економију већ живи искључиво од мисионарског рада и прилога који му верни несебично дају.