Њен католикон прославља празник Успења Пресвете Богородице преко седам и по векова. Подигнут је жељом и ктиторством Стефана, сина Вукана и унука Светог Симеона Немање, 1252. године. Саборни храм је једнобродна базилика са куполом и пространом припратом. По свом архитектонском облику, она спада у најстарију групу српских цркава такозване Рашке школе. Грађен је по угледу на раније владарске задужбине: Студеницу, Жичу и Милешеву. Његов фрескопис из овог периода убраја се у најлепша остварења средњевековне српске уметности, посебно циклус из живота Светог пророка Илије у 11 композиција.