Манастир Лелић
Манастир Лелић се налази у истоименом селу, удаљеном 11 километара од Ваљева. Задужбина је Светог владике Николаја Велимировића и његовог оца Драгомира који је поклонио земљиште.
Владика Николај је теологију завршио у Београду, докторирао у Берну, да би убрзо докторирао и филозофију у Оксфорду. По повратку са студија замонашио се у манастиру Раковица 1909. године. Изабран је за епископа жичког 1919. године да би наредне био хиротонисан за епископа охридског. После Другог светског рата и заробљеништва остао је у туђини и упокојио се у Пенсилванији (САД) 1956. године. Његово прво почивалиште био је манастир Светог Саве у Либертвилу. Почетком маја 1991. године његови земни остаци пренети су у домовину, у његов родни крај – Лелић.
Новосаграђена црква грађена од камена, цигле и сиге је моравског стила. Најпре је била парохијска, да би на предлог владике Лаврентија 1996. године васпостављен манастир. Фрескопис цркве урађен је по идеји самог владике Николаја, и на њему доминира сцена Страшног суда. У порти је и мала капела као и музеј посвећен владики Николају. Овај истакнути теолог, био је врстан интелектуалац и плодан писац, са преко 20.000 написаних страна. Заслужан је за обнову српског црквеног беседништва.
Као једног од најумнијих и најмудријих теолога Српске православне цркве, с правом су га назвали Српски Златоусти. Целебне мошти Светог Николаја Жичког данас почивају у његовој задужбини посвећеној Светом Николају Мирликијском.
