На Светоотачким стазама
Ћелије, Лелић, Боговађа
Полазак у 06.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:
Манастир Ћелије је светиња чији настанак народно предање везује за краља Драгутина, који је од 1282. до 1316. године управљао овим крајевима као Сремски краљ. Подигнут је на пропланку крај речице Градац. Живописна природа учинила га је скривеним и издалека невидљивим. Ипак у време робовања под Турцима, светиња је више пута паљена, али је и обнављана трудом верних.
У време Карађорђевог устанка 1804. године дахије су посекле међу првима кнеза Алексу Ненадовића и војводу Илију Бирчанина чији се гроб налази у порти манастира, а заједно са њима и архимандрита Рафаило, познатијег у народу као Хаџи – Рувим, који су мученички пострадали за веру Христову. Манастирски конаци су служили као војна болница све до пада Карађорђеве Србије. У 19. веку у манастиру Ћелије је основана Основна школа, међу првима у Србији под Милошем Обреновићем. У овој школи Свети Владика Николај Велимировић је “први буквар учио”, и Ћелије целог живота у срцу носио као “прву љубав” према Богу и роду.
У саборном храму који прославља Свете Архангеле Михаила и Гаврила почивају мошти Аве Јустина Ћелијског, знаменитог теолога, великог духовника, философа, беседника, испосника, молитвеника, неисцрпне ризница духа и мудрости, професора Теолошког факултета, кога је комунистички режим 1946. године уклонио са катедре. Свој мир Ава Јустин пронашао је у манастиру Ћелије у коме се и упокојио на Благовести 1979. године. Роду православном оставио је обимно, чудесно и богонадахнуто дело теолошког, философског и богослужбеног карактера у обиму од 33 тома, као и 12 томова “Житија Светих”, први пут приређених на српском језику.
Манастир Лелић налази се у истоименом селу удаљен 11 километара од Ваљева. Задужбина је Светог владике Николаја Велимировића и његовог оца Драгомира који је поклонио земљиште. Владика Николај је теологију завршио у Београду, докторирао у Берну, да би убрзо докторирао и филозофију у Оксфорду. По повратку са студија замонашио се у манастиру Раковица 1909. године. Изабран је за епископа жичког 1919. године да би наредне био хиротонисан за епископа охридског. После Другог светског рата и заробљеништва остао је у туђини и упокојио се у Пенсилванији (САД) 1956. године.
Његово прво почивалиште био је манастир Светог Саве у Либертвилу. Почетком маја 1991. године његови земни остаци пренети су у домовину, у његов родни крај – Лелић. Новосаграђена црква грађена од камена, цигле и сиге је моравског стила. Најпре је била парохијска, да би на предлог владике Лаврентија 1996. године васпостављен манастир. Фрескопис цркве урађен је по идеји самог владике Николаја, и на њему доминира сцена Страшног суда.
У порти је и мала капела као и музеј посвећен владики Николају. Овај истакнути теолог, био је врстан интелектуалац и плодан писац, са преко 20.000 написаних страна. Заслужан је за обнову српског црквеног беседништва. Као једног од најумнијих и најмудријих теолога Српске православне цркве, с правом су га назвали Српски Златоусти. Целебне мошти Светог Николаја Жичког данас почивају у његовој задужбини посвећеној Светом Николају Мирликијском.
Манастир Боговађа са црквом посвећеном Светом Георгију смештен је у атару истоименог села, југозападно од Лазаревца. Предање нас обавештава да је после смрти свога оца, деспота Ђурђа Бранковића, а затим и мајке Јерине, слепи Гргур са својом сестром Маром, удовицом султанијом, отишао у Цариград, а затим се закалуђерио и добио име Герман. Вративши се у Србију, настанио се у манастиру Боговађа где је и умро 16. октобра 1458. године.
На темељима храма из овог периода, изграђен је нови 1545. године, за време јеромонаха Мардарија. Спаљен и опљачкан током Кочине крајине, манастир је обновљен између 1791. и 1794. године трудом Хаџи Рувима, Хаџи Ђере и Василија Петровића. Из тога времена потиче спратни конак, подигнут северозападно од цркве, у коме је 1805. године заседао Правитељствујушћи совјет.
Данашњи изглед Боговађа је добила 1852. године. То је једнобродна грађевина издужене основе, са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Камени портал украшен је преплетом лозе потекле из путира. Фасадну декорацију чини фриз слепих аркада на конзолама. Олтарску преграду је 1858. године осликао Милија Марковић са синовима Радованом и Николом.
У време Колубарске битке 1914. године, конаци су претворени у војну болницу. Аустријска војска је опљачкала манастир и однела предрагоцену библиотеку Хаџи Рувима. У цркви се налази плоча са уклесаним именима 320 српских војника из околних места погинулих у ратовима 1912 – 1918. године.
Повратак у Београд у вечерњим часовима.
Ходочашће обухвата
- превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
- улазнице за све наведене посете
- услуге стручног водича
- трошкове организације путовања.
Начин плаћања
- 50% вредности уговореног путовања приликом пријаве, остатак 7 дана пред почетак путовања
Цена ходочашћа
1.500 дин
Општи услови
- Аранжман је прављен на бази 30 уплата
- Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
- За путовање важе Општи услови путовања
- Од паркинга до манастира Ћелије пешачи се око 3км у једном правцу, асфалтним путем, у доласку низбрдо а у повратку узбрдо, па Вас молимо да понесете адекватну обућу.
- Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ
