Манастир Грачаница
Манастир Грачаница је један од најлепших споменика српске средњевековне уметности. Налази се у истоименом селу, удаљена 9 км од Приштине. Подигнута је између 1315. и 1321. године. По народном предању, краљ Милутин је заспао пред битку на реци Грачанки. У сну му се јавио анђео Господњи и прорекао му победу. Као благодарност Богу, Свети краљ је саградио цркву на темељима старе Благовештенске цркве и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Она је последња и најмонументалнија у низу његових задужбина. Постала је седиште липљанских и грачаничких епископа а касније новобрдских митрополита.
Грађена је у форми петокуполне грађевине са основом у облику уписаног крста и фасадама од наизменичних редова камена и опеке. Фреске су осликали грчки мајстори из Солуна, чувени Михаило и Евтихије, који су живописање завршили 1321. године. Сачуване су у готово прворођеној лепоти. Оне припадају наративном сликарству, карактеристичном за српску и византијску уметност прве половине 14. века.
Турци су опљачкали и спалили манастир 1383. године, уништивши велики број рукописних књига и манастирске имовине. Братство манастира је, по турским записима, прихватило да узгаја соколове за турског султана, како би добило пореске олакшице. Поновним успостављањем Пећке Патријаршије почиње физичка и духовна обнова манастира. Патријарх Пајсије око 1620. године препокрива кров цркве оловом.
У 18. веку манастир постаје мирска црква, да би тек након Другог светског рата светиња поново била настањена монаштвом. Јула месеца 2006. године Грачаница је уврштена у Листу светске културне баштине UNESCO-а.
