Манастир Високи Дечани

Манастир Високи Дечани. Присуствовање Светој Литургији. Високи Дечани су задужбина Светог краља Стефана Дечанског и његовог сина цара Душана. Свети краљ је започео изградњу 1327. године и поверио је групи мајстора на челу са фрањевцем Витом из Котора. Надзор је преузео архиепископ Данило II.

Године 1330. Свети краљ издаје повељу којом богато дарује своју задужбину, са жељом да они који се одлуче да у њој у монаштву проведу живот буду материјално обезбеђени, како би се потпуно посветили молитви. Након смрти 1331. године Свети краљ је ту и сахрањен, а бригу о изградњи преузима цар Душан до окончања 1335. године, када и потврђује Дечанима прилоге из очеве повеље.

Црква је грађена у духу Рашке школе. Она је петобродна, димензија 36 х 24 х 29 метара, и највећа је богомоља подигнута у средњевековној српској држави. Њена камена пластика представља јединствено благо у којој је средњевековна српска уметност, као ретко где, направила тако велики искорак ка романичкој и готичкој уметности.

Храм посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем је фрескописан у периоду 1337 – 1348. године. Чини га преко 1.000 композиција у 20 циклуса, тематски врло промишљено изабраних. Радило га је више уметника што је утицало да се створи стилска разноликост и квалитативна неједнакост. Ипак, гледано у целини, Дечанско сликарство је пуно раскоши.

Након Косовске битке манастир је доспео у тежак положај, па је кнегиња Милица 1397. године морала да изда повељу којом је отете поседе вратила братству. На игумански престо је почетком 15. века ступио Григорије Цамблак писац житија Светог краља Стефана Дечанског. У време робовања под Турцима, иако често оскудевајући у много чему, монашки живот се не гаси.

Обновом Пећке Патријаршије у другој половини 16. века осетио се велики полет, када је у манастиру заживела преписивачка радионица која је обогатила манастирску библиотеку. У време Велике сеобе 1690. године манастир је опљачкан. Прилозима Срба који су са ових простора избегли преко обала Саве и Дунава обнавља ју се манастирска здања и високи бедеми који су га чували кроз векове.

Након устанака у Србији почетком 19. века кнез Милош 1836. године даје прилог којим је подигнут конак у манастиру. Недуго затим и кнез Александар Карађорђевић 1849. године дарује кивот у који су положене мошти Светог краља Стефана Дечанског. Од 2004. године манастир је укључен у UNESCO-ву Листу светске баштине.