Сремски Карловци
Саборна црква, Патријаршијски двор, Богословија, Манастир Ваведење, Стражилово
Полазак у 07.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19).
Долазак у Сремске Карловце. Ако је у прошлости Сентандреја била “српски Рим”, Нови Сад “српска Атина”, Сремски Карловци су били “српски Сион”, културни и верски центар српског народа у Аустроугарској. Сремски Карловци, живописни градић на обронцима Фрушке Горе и на обали Дунава, су место изузетне културне баштине. Најлепши су у јуну када липе цветају, и у октобру када виногради донесу своје надалеко чувене плодове. Тада посета овом граду представља изузетан доживљај.
Манастир Ваведења Пресвета Богородице (Горња црква) – присуствовање Светој Литургији. Горња црква је најстарија грађевина у сремским Карловцима. Подигнута је вероватно почетком 16. века. најстарији подаци о цркви датирају из 1559. године када је била метох манастира Хиландар. Према запису на плочи на западном зиду звоника, црква је обновљена 1746. године, за време патријарха Арсенија IV. Стилски припада моравској градитељској групи. Грађевина је мањих димензија са седмостраном апсидом. Након обнове свој данашњи изглед црква је добила 1903. године
Иконостас карловачке Горње цркве настао је у периоду од 1765-69. године. Сликао га је Димитрије Бачевић а припада типу развијених олтарских преграда које прекривају целу источну страну цркве. На иконостасу је 58 икона. У крипти испод олтара сахрањени су српски патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић. Године 2016. Горња црква је претворена у манастир.
Богословија „Свети Арсеније Сремац“ једна је од седам богословија Српске православне цркве. Наследник је некадашње карловачке богословије, најважније установе за образовање православних свештеника у Угарској. Основао ју је митрополит карловачки Стефан Стратимировић 1794. године.
У другој половини 19. века богословија доживљава свој зенит, када је на њеном челу као ректор био Иларион Руварац. У освит Првог светског рата 1914. године угарске власти укидају школу као један вид притиска на Србе преко Саве и Дунава. После рата богословија се, као и патријаршијски престо, сели у Београд, где касније прераста у Богословски факултет.
Године 1964. у Сремским Карловцима се поново оснива богословија и узима име Светог Арсенија Сремца.
Магистрат је једна од најзначајнијих и највреднијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца. Зидана је од 1806. до 1811. године у неокласицистичком стилу. План је израдио инжењерски поручник барон Васкез 1791. године а преправио га је 1805. инжењерски капетан Пољани.
У свечаној сали Магистрата српски народ је маја 1848. године „проглашен за политички слободан и независтан под домом аустријским и круном угарском“. Са балкона овог здања патријарх Јосиф Рајачић обнародовао је оснивање Српске Војводине.
Магистрат је до данас сачувао свој првобитан изглед. Посебно је декоративно обрађена фасада окренута ка Тргу Бранка Радичевића.
Саборна црква посвећена је Светом Николи. Ова раскошна грађевина, подигнута је између 1758. и 1762. године, за време митрополита Павла Ненадовића, који је донео одлуку да нова црква буде подигнута у барокном, уместо у „традиционалном“ стилу.
Црква је једнобродна грађевина са масивним зидовима од опеке. Њена основа је правоугаона са полукружном апсидом на истоку и два висока барокна звоника на западу. Иконостас је рађен у дуборезу у рококо стилу, а иконе у барокном стилу. Дело су познатих иконописаца Теодора Крачуна и Јакова Орфелина. Њихов рад на овом иконостасу представља врхунац уметничких остварења српског барокног сликарства на данашњој територији Војводине.
Патријаршијски двор као комплекс саграђен је између 1892. и 1895. године, на месту зграде познате као „Пашин конак”. Био је седиште поглавара Српске православне цркве када је aрхиепископија смештена у Сремске Карловце. Пројекат је урадио архитекта Владимир Николић, за време патријарха Георгија Бранковића. Просторна концепција двора припада типу репрезентативних урбаних палата.
Унутар двора изложене су највредније иконе и иконостаси Сремске епархије, портрети митрополита и најзначајнијих црквених великодостојника. Ту су и предмети примењене уметности, библиотека ретких и вредних рукописа, старе штампане књиге…
Стражилово је врх на Фрушкој гори, на 321 метру надморске висине. Познато је фрушкогорско излетиште, удаљено четири километра од Сремских Карловаца, а његовом значају највише доприноси гроб познатог српског песника Бранка Радичевића. Популарно је место одмора и боравка у природи Карловчана, а такође и радо окупљалиште младих и уметника.
Повратак у Београд у вечерњим часовима.
Путовање обухвата
- превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
- улазнице за све наведене посете
- услуге стручног водича
- трошкове организације путовања.
Начин плаћања
- 50% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
- 50% вредности уговореног путовања најкасније 30 дана након реализације путовања
Цена путовања
1.200 дин
Општи услови
- Аранжман је прављен на бази 30 уплата
- Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
- За путовање важе Општи услови путовања
- Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ
