Празник Свeтог Ромила у манастиру Раваница

Датум путовања
У припреми

Програм путовања

Полазак у 06.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19).

Манастир Раваница – задужбина кнеза Лазара, саграђена између 1375 и 1377. године. Налази се у подножју Кучајских планина, у селу Сење код Ћуприје.

 Присуствовање Светој Литургији

Саборни храм посвећен је Вазнесењу Господњем и налази се у централном делу манастирског комплекса опасан моћним утврђењем са седам кула, трпезаријом, монашким келијама, неопходним економским зградама. По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква је родоначелник новог стила уметности, такозване Моравске школе. Она представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време Светог краља Милутина.

Њена унутрашњост украшена је фрескама око 1385. године, уочи Косовске битке. Измењена ктиторска композиција настала је након погибије Светог кнеза. Након преноса његових моштију из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године, манастир постаје место ходочашћа у коме се ствара култ Светог кнеза Лазара, косовског мученика. Раваница постаје и културно средиште у коме се негује писана реч. Велики број песама посвећених Косову настао је управо у њој.

Црква је тешко страдала тек 1686/7. године, када је убијен највећи број раваничких монаха. Преживели монаси су 1689/90. године избегли, придружујући се великој сеоби Срба. Пешице они су се повлачили до Сентандреје, па у Срем у манастир Врдник, носећи целебне мошти Светог кнеза, али и рукописне књиге, као и драгоцен Јефимијин покров кнезу Лазару. Током Другог светског рата, мошти су пренете у Саборну цркву у Београду, да би за велики јубилеј, 600 година од Косовске битке, тело Светог кнеза Лазара поново враћено у његову задужбину.

 

Манастир Манасија удаљена је око два километра северозападно од Деспотовца. Подигнута је крај речице Ресаве по којој је носила име кроз читав средњи век. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића. Грађена је између 1407. и 1418. године. Импозантни бедеми са 11 кула, опасани ровом, представљали су, у то време, модеран систем одбране манастира. Најдоминантнија и најмасивнија – донжон кула позната је и као Деспотова кула.

Црква Свете Тројице, са основом у облику развијеног триконхоса, убраја се међу најрепрезентативнија здања моравског градитељства. Њене фасадне декорације од камених тесаника задржале су карактер рашке школе. Зидно сликарство, завршено је 1418. године. Од некадашњих 2.000 м2, живопис се сачувао на свега 700 м2. Иако оштећено, сматра се за најлепше међу моравским споменицима, а убраја се међу најбоља у старом српском сликарству уопште. Актери композиција импонују својом монументалношћу, раскошном одећом, префињеним ликовима и покретима. Све ово зограф је најлепше уткао у приказ Светих ратника.

Поред манастирске цркве и утврђења, у Манасији су делимично сачувани остаци старе трпезарије и библиотеке. У библиотеци се налазила преписивачка радионица у којој су рађене бројне књиге за црквене потребе. “Ресавско писање” је било веома цењено и дуго је служило за узор каснијим преписивачима. Један од главних руководилаца Ресавске школе био је Константин Философ, потоњи писац житија деспота Стефана Лазаревића.

Повратак у Београд у вечерњим часовима.

Ценовник – начин плаћања

50% вредности уговореног путовања приликом пријаве, остатак 7 дана пре почетка путовања

Цена ходочашћа

1.500 дин

Аражман обухвата

  • аутобуски превоз на назначеној релацији (клима, аудио и видео опрема)
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 35 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжаман најкасније 3 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ

Свети Ромило Раванички

Свети Ромило, рођен је у Видину од оца Грка и мајке Бугарке, ученик Григорија Синаита био је један је од најзначајнијих синаита у Србији. Рано се замонашио и отпочео пустињачки живот, селећи се из скита у скит и ширио учење синаита.

Када је дошао у Србију, после 1371. године, поред тек подигнуте Раванице саградио је себи колибу, а његови следбеници су убрзо подигли монашку насеобину по угледу на светогорске скитове.

Ромилов култ се брзо проширио око Раванице, а славили су га и Грци и Бугари. Пећина у којој је тиховао срушена је, због изградње железнице између Сења и Равне Реке.