Западна Србија

Датум путовања
У припреми

“Ко тебе није видео, тај не зна за себе! “ казао је песник Бранко Миљковић усхићен лепотом лика ариљског Плавог анђела.

ДАН 1.

БЕОГРАД – АРИЉЕ

Полазак у 07.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:

Манастир Драча – присуствовање Светој Литургији. Обилазак манастира који се налази десетак километара западно од Крагујевца, у котлини Драчке реке, на падинама брда Рујевице. Народно предање настанак манастира везује за светогорског испосника Јова који је овде и сахрањен.

Данашњу саборну цркву, посвећену преносу моштију светог Николе, обновио је у периоду 1734/35. године Станиша Марковић Млатишума, оберкапетан крагујевачки, што се види из натписа над порталом између нартекса и наоса. Други натпис у коме се помиње као ктитор налази се у лунети изнад портала у самом храму. Млатишума је позната историјска личност из времена аустријске владавине у Србији.

Монаси манастира Драче су у време Кочине Крајине били на страни Аустрије. Након изгубљене битке у Јошаници, у манастир се склонио и сам Коча Анђелковић. Турци су упали у манастир и братство је било принуђено да побегне у Аустрију. Тома Вучић Перишић обновио је манастир у 19. веку. По натпису над улазом у припрату у коме се помиње кнез Милош може се закључити да је дозидана кула звонара.

Црква је у облику триконхоса са бочним апсидама. Припрата је подигнута када и црква и засведена је полуобличастим сводом. Доњи делови грађени су од пешчара, а горњи у алтернацији опеке, пешчара и сиге. Живопис Драче, сачуван у храму и припрати, рађен је 1735. године. У припрати Саборног храма чува се чудотворна икона Мајке Божије Ахтирске, која је донета из Охрида почетком 18. века.

Манастир Дивостин налази се у истоименом месту удаљеном шест километара од Крагујевца. Данашњи Благовештенски саборни храм подигнут је 1974. године на месту где је у прошлости постојало више манастирских цркава. Највероватније је настао у време деспота Стефана Лазаревића, на почетку 15. века.

До 18. века нема историјских записа. Вероватно 1739. године у време ратова са Аустријом, светиња ће пострадати, изгубиће манастирски статус и постаће метох суседног манастира Драча. Монаси Драче ће обновити цркву 1873. године, и посветиће је цару Константину и царици Јелени. Последњу Литургију у њој одслужио је 1969. године први епископ шумадијски Валеријан.

Прилогом Вељка Максимовића из Лондона, по пројекту архитекте Драгомира Тадића, данашња црква је подигнута 1974. године. У облику је триконхоса и по жељи ктитора посвећена је Благовестима. Живописана је 1978/79. године трудом јеромонаха Данила Марунића и Момира Кнежевића, ктиторским прилогом блаженопочившег епископа шумадијског др Саве. Престоне иконе на иконостасу дело су монахиње Јефимије из манастира Драча, а резбарени оквир иконостаса урадио је Милић Урошевић.

У Дивостину је одржано више богомољачких сабора о којима је писао свети владика Николај Жички у књизи Диван.

Манастир Липар подигнут је на истоименом брду, у селу Доња Сабанта, удаљеном десетак километара од Крагујевца.  У манастиру је у периоду 1865/66. године као учитељ боравио чувени српски песник и сликар Ђура Јакшић. На остацима средњевековне манастирске цркве из 16. века, подигнут је и освештан нови храм 1936. године посвећен Светом великомученику Георгију.

Храм је малих димензија, складно изведен, грађен по угледу на храмове моравске школе са низом архитектонских украсних елемената. Правоугаоне је основе са полукружним конхама и олтарском апсидом. За старешину је постављен 2003. године архимандрит Сава који је примио велику схиму у Испосници Светог Саве на Светој Гори. Богослужења су се одвијала по светогорском типику. Веза са Светом Гором је присутна и кроз капелу манастира која је посвећена Богородици Млекопитатељници, чудотворној икони и заштитници поменуте Испоснице.

Године 2013. манастир је претворен у женски, доласком мати Тавите из манастира Градац.

Долазак у Ариље. Смештај у хотел. Вечера, ноћење.

ДАН 2.

АРИЉЕ – БЕОГРАД

Доручак. Обилазак:

Црква Светог Ахилија – Ова прелепа задужбина краља Драгутина лежи на узвишењу данашњег Ариља, на темељима знатно старијег храма. Почетком 11. века византијски монаси су дошавши на ове просторе са собом донели мошти Светог Ахилија, и похранили их у већ постојећи храм. Године 1220. Свети Сава Српски основао је Моравичку епархију, чији је епархијски центар постао манастир Светог Ахилија, односно манастир.

Као година почетка градње данашње цркве помиње се 1283. Време завршетка осликавања цркве уписано је на ктиторском натпису 1296. године. Овај фрескопис убраја се у најлепша остварења средњевековног српског сликарства. Средином 15. века манастир је због турских зулума више пута напуштан. Монаси су се повлачили у манастире у Овчарско кабларској клисури носећи са собом највеће драгоцености. Године 1454. године седиште митрополије је пребачено из Ариља у Чачак (тадашњи Градац). Предпоставља се да је ариљска богомоља пострадала у шестој деценији 15. века, када су Турци запалили манастире Милешеву и Бању код Прибоја.

Ариљски храм остао је пуст до 1829. године када почиње његова обнова. Сведочанство о томе постоји у виду извештаја народних старешина послатих кнезу Милошу. Године 1833. рујански кнез Јован Мићић поклонио је ариљском храму звона, богослужбене књиге и обредне предмете, па су га у знак захвалности Ариљци прозвали ктитором.

У цркви се налази празан гроб Светог Ахилија где су биле похрањене његове мошти као и мошти Урошица, сина краља Драгутина.

Бела црква налази се у селу Каран, 16 км удаљеном од Ужица. Подигнута је 1337. године. Посвећена је празнику Благовештења Богородице. Археолошка истраживања потврдила су да је на месту на којем се налази у доба Римљана постојало насеље. У 10. веку овде се налазио храм под именом Бела црква, који се помиње у једној повељи византијског цара Василија II, издатој у Охридској архиепископији 1020. године.

Поуздане податке о времену настанка цркве и њеним ктиторима видимо из насликаних портрета историјских личности очуваних у саставу фрескописа. У историјским изворима црква се помиње 1608. године у такозваном Каранском јеванђељу. По свом архитектонском обележју Бела црква припада типу споменика Рашке школе. Она је једнобродна грађевина, скромних димензија, основе правоугаоника. Њен најлепши украс је зидани иконостас.

Црква је фрескописана између 1340. и 1342. године. Ктитор цркве, жупан Брајан, хришћанског имена Петар, представљен је са моделом цркве у рукама. У његовој пратњи приказана је супруга са сином и три кћери. Ту су и владарски портрети краља Душана, краљице Јелене са сином Урошем, на основу чијег портрета и узраста се датује иконопис, као и преци Свети Симеон Мироточиви, Свети Сава и Свети краљ Милутин. У живопису се истичу и поједине сцене из живота Богородице, које су права мајсторска остварења. Kонзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и живопису Беле Цркве Kаранске завршени су 1980. године.

Манастир Вујан смештен је на шумовитој падини, под врхом истоимене планине. Налази се између Чачка и Горњег Милановца, у атару села Прислоница. Назив манастира потиче од старе српске речи вујити или хујити, јер се на овом месту увек може чути ветар који струји низ падине планине кроз густе столетне шуме. Необичност манастира је да иако је посвећен Светом архангелу Михаилу, манастир као крсну славу прославља Сабор светог архангела Гаврила 26/13. јул. 

Предање говори да је први манастир постојао још у доба Немањића. Предпоставља се да је прва црква саграђена крајем 16. века. На њеним темељима је 1805. године саграђена данашња трудом богатог трговца из села Луњевица, Николе Милићевића. Никола Луњевица, како су га звали, био је велики пријатељ кнеза Милоша Обреновића. Он га је и упознао са Љубицом Вукомановић, потоњом књегињом. Његова унука је касније удајом за краља Александра постала српском краљицом.

Црква је једнобродна, без куполе, са неуобичајеном и непропорционалном округлом звоник кулом. Фреске унутар цркве су настале у периоду између 1939/43. године. Од првобитног живописа из 1805. године није се сачувало готово ништа.

У манастиру Вујан боравио је једно време као искушеник и блаженопичивши Патријарх српски Павле. Над моштима Вујанског светитеља он се и излечио од туберкулозе. У знак захвалности, изрезбарио је и приложио манастиру дрвени крст са распећем. На полеђини је урезао: „Манастиру Вујну, по исцеленију, приложи раб Божји Гојко, 1946. године“.

Повратак у Београд у касним вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз туристичким аутобусом (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • смештај у хотелу „Млинарев сан“ у Ариљу са 4* у двокреветним собама са купатилом на бази полупансиона (вечера и доручак)
  • улазнице за све наведене посете
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • остатак у 3 месечне рате

Цена ходочашћа

7.200 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 5 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ