Манастири и цркве Баната

Манастир Месић

Манастири Месић, Средиште и Баваниште, Саборна црква у Вршцу, Преображенска и Успенска црква у Панчеву

Полазак у 07.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Обилазак:

Манастир Месић удаљен је десетак километара од Вршца. Његов Саборни храм посвећен је Светом Јовану Крститељу. Назив дугује истоименом потоку који извире под Црним врхом и протиче поред манастира. По предању основали су га следбеници Светог Кирила и Методија око 1033. године. По другом предању, његов оснивач је Арсеније (Богдановић), кога је Свети Сава довео са Свете Горе око 1225. године и овде поставио за игумана.

Историчари су мишљења да је светиња основана у 15. веку и да је задужбина деспота Јована Бранковића и преподобне мати Ангелине, у време када су Бранковићи владали овим крајевима. Са доласком Турака који су запалили светињу, живот у њој се гаси. Обнавља га крушедолски јеромонах Мојсије Стефановић 1718. године уз помоћ руске царице Јелисавете Петровне која као годишњу помоћ манастиру шаље 300 рубаља. Као велика светиња у манастиру се чува копија чудотворне иконе Достојно Јест, најпоштованије иконе Мајке Божије на светој Гори која се чува у Саборној цркви Свете Горе – Протатској цркви, а која је у Месић донета 1803. године.

Саборна црква у Вршцу посвећена је Светом Николи. Подигнута је у барокном стилу у периоду од 1783 – 1785. године. Освећена је 21. октобра руком епископа вршачког Викентија Поповића. Храм је дужине 48 м, ширине 17 м и висок је 54 м. Иконостас су радили, резбарију Аксентије Марковић из Новог Сада 1805. године, а иконе Павле Ђурковић, у периоду од 1805 – 1807. године. У периоду од 1865 – 1868. године иконостас је обновио путујући немачки сликар Ст. Г. Лауфер.

Веће поправке на Саборном храму рађене су у више наврата. Последњи пут у периоду од 2003. до 2007. године када је замењен кровни покривач, окречена фасада, уз поплочавање пода целог храма гранитним плочама. Најстарија матична књига датира из 1767. године. У храму се налази, испод солеје, гробница вршачко-банатских архијереја у којој су похрањени земни остаци епископа вршачких Јосифа (Јовановића-Шакабенте), Петра (Јовановића-Видака), Емилијана (Кенгелца), Нектарија (Димитријевића), и епископа банатских др Георгија (Летића), др Викентија (Вујића) и др Висариона (Костића).

Манастир Средиште смештен је на живописној падини са које пуца поглед ка српском Банату. Удаљен је 500 метара од села Мало Средиште. По предању подигао га је Јован Бранковић, син Стефана слепог и унук Ђурђа Бранковића крајем 15. века. Посветио га је Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Молитвено је сабирао Србе до 1777. године када је угашен законом о црквеним реформама, који је спровела Марија Терезија. Када је утихнуо монашки живот, манастирски храм су користили становници Манастирског Прњавора као парохијски до 1788. године, када је упадом Турака опљачкан и запаљен. 

Ова светиња са извором лековите воде тек 1995. године дочекала је тренутак свога Васкрсења када је започета обнова са благословом тадашњег епископа банатског Хризостома Столића. Данас ова светиња као славу прославља празник иконе Богородице Тројеручице.

Манастир Баваниште је по предању подигнут у време буне банатских Срба 1594. године против турске тираније под вођством епископа вршачког Теодора Несторовића. Смештен је у шуми како би био заштићен од најезде Турака. Године 1716. враћајући се са похода у Угарској, Турци га проналазе и светиња бива спаљена, као и цело село. Одбегли народ се 1776. године враћа и подиже храм у центру села коју Турци поново спаљују.

Године 1790. православни живаљ поново подиже храм на месту на коме се налази данас и посвећују га празнику Рођења Пресвете Богородице. На месту спаљеног манастира 1857. године подигнута је капела изнад извора лековите воде. У периоду када је првобитни манастир био срушен, до изградње нове капеле, народ није престајао да долази на Водицу како би уз молитву добијао духовно и телесно исцељење.

Преображенска црква у Панчеву саграђена је у периоду 1873 – 1878. године. Њен пројектант и градитељ био је архитекта Светозар Ивачковић из Панчева. Одлука о зидању донета је 1848. године, а тек 1873. положен је камен темељац. Радове су извели Фрања Ерлмајер из Београда и Михаило Томић из Панчева.

Црква је освећена 18. децембра 1843. године. Торањ је висок 41м, црква је висока 36 м, дугачка 25,2 м и широка 18,3 м. Неовизантијски стил био је само почетак уметничко-политичких струјања која су припремала споро али сигурно уједињење Срба са једне и друге стране Саве и Дунава. Иконостас је осликао Урош Предић 1911. године.

Успенска црква у Панчеву саграђена је трудом и вољом панчевачке господе након Првог српског устанка. Темељ је постављен 17. јуна 1807. године. Храм је освећен 15. августа 1811. године. Два торња цркве симболично представљају српски народ у две царевине.

И поред великог противљења аустроугарских власти, Срби из Панчева су помагали устанике у Шумадији, те је Карађорђе за узврат дао 650 хвати дрва као грађу за изградњу Храма. Прота Андреј Арсенијевић је Карађорђа поменуо на великом входу, због чега је протеран из града. Касније је помилован и враћен. Сахрањен је у припрати Храма 1816. године. Црква је реновирана 1930/31. године када је живописана трудом Живорада Настасијевића.

Повратак у Београд у вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • улазнице за све наведене посете
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 50% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • 50% вредности уговореног путовања најкасније 30 дана након реализације путовања

Цена ходочашћа

1.300 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 30 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ