Полазак у 7.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19).            Долазак у манастир Крушедол – лежи на југоисточним обронцима Фрушке Горе. Задужбина је деспота Ђорђа Бранковића, у монаштву Максима, и његове мајке Ангелине. Од угледне српске породице Јакшић, Ангелина добија земљиште на коме подиже женски манастир у самом месту Крушедолу који је данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, а деспот Ђорђе уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоје подиже мушки манастир Крушедол. Живопис је настао у 16. и 18. веку. Он представља најлепшу и најбогатију галерију сликарских радова у Војводини. Посебном лепотом истиче се иконостас са приказом Деизиса из 16. века. Крушедол је поседовао најбогатију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале српске властеле чуване су у њој до 1942. године када је ризница опљачкана а остатак блага однет је у Загреб. Присуствовање Светој Литургији.                                                  Манастир Гргетег је, по предању, подигао деспот Вук Гргуревић, познатији као Змај Огњени Вук 1471. године, да би у њему сахранио свога оца Гргура Бранковића. У периоду, 1902 – 1904. године, начињен је и мермерни иконостас, чији су најлепши украс иконе познатог академског сликара Уроша Предића. Данашња манјастирска црква потиче из 18. века.                                                                                                                                        Сремски Карловци – ако је у прошлости Сентандреја била “српски Рим”, Нови Сад “српска Атина”, Сремски Карловци су били “српски Сион”, културни и верски центар српског народа у Аустроугарској. Сремски Карловци, живописни градић на обронцима Фрушке горе и на обали Дунава, су место изузетне културне баштине. Најлепши су у јуну када липе цветају, и у октобру када виногради донесу своје надалеко чувене плодове. Тада посета овом граду представља изузетан доживљај. Саборна црква, раскошна барокна грађевина, подигнута је између 1758. и 1762. године. Иконостас је рађен у дуборезу у рококо стилу, а иконе у барокном стилу су дело познатих иконописаца Теодора Крачуна и Јакова Орфелина. Шетња тргом Бранка Радичевића и краће задржавање пред историјским грађевинама.                      Повратак у Београд у вечерњим часовима (крај програма).