У време Првог српског устанка 1804 – 1813. године игуман Јефтимије, са делом братства и цивилима из овог краја даје подршку устаницима. Под његовим вођством одлазе у Србију да помогну браћи преко Дрине и поврате слободу. Након неуспеха, вратили су се у завичај. Због турске одмазде обитавали су по оближњим шумама и бранили народ од турског зулума. Тек након ослобођења Србије 1814. године, игуман Јефтимије се вратио у манастир и почео обнову под надзором неимара Томе Милосављевића.
Поново разрушен манастир и цркву је обновио 1879. године архимандрит Александар уз помоћ верних. Отворена је школа те Тавна постаје значајно просветно средиште источне Босне.
У јулу 1941. године, усташе пљачкају манастир а калуђере одводе у логор Јасеновац. Две године касније, светиња је запаљена. Промишљу Божијом црква је сачувана, али је уништена целокупна манастирска библиотека и архива. Године 1954. тада као женски манастир, Тавна почиње да васкрсава и добија своју прворођену лепоту. Црква Свете Тројице у Тавни припада типу једнобродних цркава са полуобличастим сводовима, куполом изнад средњег травеја наоса и певницама на бочним странама. Њене спољне димензије износе 18,95 х 6,15 метара. Зидно сликарство страдало је у разарањима кроз векове. Данашњи живопис урађен је 1995. године трудом ђакона Марка Илића, Драгана Марунића и Николе Лубардића.