Манастир Тавна
Манастир Тавна саграђен је у време владавине Немањића. Изградња је почела у време српског краља Драгутина, који је у периоду од 1282–1316. године, као сремски краљ, управљао и овим просторима Републике Српске. У источном делу Босне Драгутин је преобратио патарене у православље, те су његове задужбине Тавна, Папраћа и Троноша, које су довршили његови синови Владислав и Урошиц, служиле као стожери око којих су се верни окупљали и утврђивали у православљу.
На питомим обронцима планине Мајевица које се спуштају према Дрини, братство манастира Тавна живело је спокојно до 1461. године када је Отоманска империја загосподарила овим областима. Тада почиње крвава борба за одбрану православног, историјског, националног и културног идентитета српског народа која траје до данашњих дана. На свом путу кроз историју Тавна је као и многи други српски манастири делила судбину са народом.
Ходочашћа
У време Првог српског устанка 1804 – 1813. године игуман Јефтимије, са делом братства и цивилима из овог краја даје подршку устаницима. Под његовим вођством одлазе у Србију да помогну браћи преко Дрине и поврате слободу. Након неуспеха, вратили су се у завичај. Због турске одмазде обитавали су по оближњим шумама и бранили народ од турског зулума. Тек након ослобођења Србије 1814. године, игуман Јефтимије се вратио у манастир и почео обнову под надзором неимара Томе Милосављевића.
Поново разрушен манастир и цркву је обновио 1879. године архимандрит Александар уз помоћ верних. Отворена је школа те Тавна постаје значајно просветно средиште источне Босне.
У јулу 1941. године, усташе пљачкају манастир а калуђере одводе у логор Јасеновац. Две године касније, светиња је запаљена. Промишљу Божијом црква је сачувана, али је уништена целокупна манастирска библиотека и архива. Године 1954. тада као женски манастир, Тавна почиње да васкрсава и добија своју прворођену лепоту. Црква Свете Тројице у Тавни припада типу једнобродних цркава са полуобличастим сводовима, куполом изнад средњег травеја наоса и певницама на бочним странама. Њене спољне димензије износе 18,95 х 6,15 метара. Зидно сликарство страдало је у разарањима кроз векове. Данашњи живопис урађен је 1995. године трудом ђакона Марка Илића, Драгана Марунића и Николе Лубардића.
