Манастир Раваница
Манастир Раваница налази се у подножју Кучајских планина, у селу Сење код Ћуприје. Задужбина је Светог кнеза Лазара Хребељановића. Саграђен је између 1375 и 1377. године.
Саборни храм посвећен је Вазнесењу Господњем и налази се у централном делу манастирског комплекса опасан моћним утврђењем са седам кула, трпезаријом, монашким келијама, неопходним економским зградама. По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква је родоначелник новог стила уметности, такозване Моравске школе. Она представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време Светог краља Милутина.
Ходочашћа
Њена унутрашњост украшена је фрескама око 1385. године, уочи Косовске битке. Измењена ктиторска композиција настала је након погибије Светог кнеза. Након преноса његових моштију из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године, манастир постаје место ходочашћа у коме се ствара култ Светог кнеза Лазара, косовског мученика. Раваница постаје и културно средиште у коме се негује писана реч. Велики број песама посвећених Косову настао је управо у њој.
Црква је тешко страдала тек 1686/7. године, када је убијен највећи број раваничких монаха. Преживели монаси су 1689/90. године избегли, придружујући се великој сеоби Срба. Пешице они су се повлачили до Сентандреје, па у Срем у манастир Врдник, носећи целебне мошти Светог кнеза, али и рукописне књиге, као и драгоцен Јефимијин покров кнезу Лазару.
Током Другог светског рата, мошти су пренете у Саборну цркву у Београду, да би за велики јубилеј, 600 година од Косовске битке, тело Светог кнеза Лазара поново враћено у његову задужбину.
