Манастир Витовница

Манастир Витовница се налази десетак километара од Петровца на Млави према Кучеву на кречњачкој стени, под 956 метара високим Штубиком. Своје име манастир је добио по реци Витовници која протиче недалеко од светиње. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице. 

По предању подигао га је краљ Милутин. На то указује и архитектонски склоп цркве, који је био омиљен у време његове владавине. Први писани подаци датирају у време робовања под Турцима које сведочи о добром материјалном стању с обзиром да је плаћао велики данак. Братство је било невелико али образовано, на шта указују бројне књиге које су у манастиру преписане. Историја овог периода управо се да пратити по записима на њима. У збеговима и сеобама, Витовнички монаси су носили са собом ове књиге остављајући их у библиотекама манастира у којима су се настањивали. Највећи број настанио се у манастирима на Фрушкој Гори. 

Манастир је обновио Паун Матејић, војвода млавски, који је дозидао припрату, и Стеван Добрњац војвода моравски који је обновио манастирски конак. Своју потпуну ренесансу Витовница доживљава у време кнеза Милоша Обреновића. Иконостас је из 1854. године. Обнова је коначно завршена године 1856. када је дозидан звоник и када је црква украшена фрескама. Дело су Милије и Ивана Марковића из Пожаревца.