Манастир Троноша
Манастир Троноша се налази на путу за Крупањ, 17 км од Лознице. По предању, задужбина је краља Драгутина. Ктитор није дочекао заврштак изградње, смрт га је у томе претекла, те је његова жена Каталина преузела ктиторске обавезе и довршила градњу 1317. године.
Током периода робовања под Турцима, Троноша је доживела судбину бројних српских богомоља. Прва велика обнова била је 1559. године. Вук Стефановић Караџић је учио школу у Троноши 1797. године. За време Првог и Другог српског устанка Троноша је место састајања устаничких вођа, због чега доживљава нова разарања 1813. године. Обновљен је 1833. године уз помоћ кнеза Милоша Обреновића. Манастирска црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице.
Ходочашћа
Оштећена је и током Другог светског рата. Данашњи изглед манастирски комплекс је добио 1961. године. Чине га саборни храм, нови конак са пространом трпезаријом, изложбени простор и Музеј Вуковог раног школовања. За манастир Троношу везан је један од најлепших народних обичаја познат као „Ратарске свеће“.
Недалеко од манстира Троноше, налази се десетоцевна бетонска чесма са хладном изворском водом, коју народно предање приписује деветорици браће Југовића и старом Југ – Богдану. Изнад чесме издиже се капела Светог великомученика Пантелејмона. Првобитна чесма и капела, по народном предању подигнуте су уочи Косовске битке 1388. године. Садашња капела са чесмом подигнута је 1968. године.
