Манастир Светa Петкa на реци Грзи, у селу Извор код Параћина, настао је пре 1398. године. Тада је читав овај крај био жив центар монашког испосничког живота. Постоји више извора о настанку манастира.
По једном предању црква манастира Свете Петке је из 13. века и задужбина је краља Милутина, подигнута између 1271 – 1321. године. По другом задужбина је Стефана Мусића, сестрића кнеза Лазара. Подигао га је вероватно у време када је после Косовске битке његов брат од ујака деспот Стефан Лазаревић градио манастир Манасију. Мусићи воде порекло из села Извор, а као прилог овој тврдњи узима се и чињеница да је крсна слава њихових директних потомака Света Петка.
По трећем извору манастир је настао за време владавине књегиње Милице, одмах после Косовског боја. У време када је путовала у Цариград код свог зета султана Бајазита, да би оправдала сина од клевета. Том приликом измолила је од Бајазита да јој да и мошти Преподобне Параскеве, да их из Видина пренесе у Србију. По доласку у Србију мошти Свете Петке почивале су у селу Извор, на путу до Љубостиње, задужбине књегиње Милице, која у то време још није била завршена.