Манастир Света Петка Изворска

naslovna Sveta Petka Izvorska

Манастир Светa Петкa на реци Грзи, у селу Извор код Параћина, настао је пре 1398. године. Тада је читав овај крај био жив центар монашког испосничког живота. Постоји више извора о настанку манастира.

По једном предању црква манастира Свете Петке је из 13. века и задужбина је краља Милутина, подигнута између 1271 – 1321. године. По другом задужбина је Стефана Мусића, сестрића кнеза Лазара. Подигао га је вероватно у време када је после Косовске битке његов брат од ујака деспот Стефан Лазаревић градио манастир Манасију. Мусићи воде порекло из села Извор, а као прилог овој тврдњи узима се и чињеница да је крсна слава њихових директних потомака Света Петка.

По трећем извору манастир је настао за време владавине књегиње Милице, одмах после Косовског боја. У време када је путовала у Цариград код свог зета султана Бајазита, да би оправдала сина од клевета. Том приликом измолила је од Бајазита да јој да и мошти Преподобне Параскеве, да их из Видина пренесе у Србију. По доласку у Србију мошти Свете Петке почивале су у селу Извор, на путу до Љубостиње, задужбине књегиње Милице, која у то време још није била завршена.

Манастир је доживео тешка разарања за време владавине султана Мусе 1413. године. Тада је порушен не само манастир, већ је затрпан и извор испод њега, да се верници не би могли окупљали око свете воде. Са Божјим благословом вода је почела извирати у подножју брда на коме је црква, на месту где и сада извире.

Црква је више пута рушена да би јој се у 16. веку изгубио сваки траг. Према извештају митрополита Михаила манастир Свете Петке Изворске подигнут је 1767. године од „тврдог материјала“. Средином 1942. године игуманија Јефимија са делом свог сестринствадолази у манастир Свете Петке у Извор. Разлог је био протеривање од стране Мађара из манастира Ковиљ у Бачкој. 

Од 1946. године манастир има заједничко настојатељство са манастиром Раваница. Манастир Свете Петке, све до наших дана, остао је светао и узвишен пример самопрегора и хришћанске љубави. Разлог томе је између осталог и преузимање Дома дефектне женске деце и њихове неге.