Манастир Студеница
Манастир Студеница као најзначајнија задужбина Стефана Немање подигнута је у периоду 1183 – 1196. године. Саборни храм манастирског комплекса посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Велелепно здање српског неимарства лепотом и богатством украса представља „српски Акропољ“.
У њему као најлепше бисерје почивају мошти Светог Симеона које је Свети Сава пренео из Хиландара 1207. године. Свети Сава је руководио Студеницом до 1215. године. У том периоду манастир је постао црквени центар Србије, и будући темељ самосталне српске Цркве. У Студеници је Свети Сава написао типик чији је уводни део посветио житију свога оца. То је уједно и прво самостално књижевно дело написано на српском језику.
Ходочашћа
Фреске саборног храма из 1208/9. године са великим, мирним и достојанственим ликовима обележавају епоху у којој су настале. Године 1569, извршена је обнова студеничког живописа, о чему сведочи очуван запис испред представе Успење Богородице, на западном зиду.
Северозападно од Богородичине цркве налази се Црква Светих Јоакима и Ане, по ктитору, краљу Милутину, названа Краљева црква. Саграђена је и живописана 1314. године. Њен изванредан живопис представља највећу вредност. Сачуван у великој мери, уједначен по стилу и естетској вредности, он покрива све зидове од пода до кубета.
Црква Светог Николе или Никољача најмања је и најједноставнија од три очуване цркве у манастирском комплексу. Истраживачким радовима 1968. године утврђено је да је Никољача била затрпана земљом у висини од једног метра. Када је црква ослобођена од наноса земље, грађевина је значајно добила у пропорционалности. Манастир је уврштен у листу УНЕСКО-ве светске културне баштине.
