Манастир Сасе

Манастир Сасе подигнут је на пропланку, сакривен од очију, у брдима између Сребренице и Братунца. Своје име дугује немачким рударима – Сасима, који су бежећи од Монгола, стигли у средњевековну Србију. Донели су нове технологије проналажења и прераде руде и на тај начин развили многобројне српске руднике.

Историја овога места датира из античких времена. Археолози су пронашли остатке бање и општине које су биле су у употреби до 4. века. Православна светиња саграђена је 1242. године ктиторством Светог краља Уроша I Немањића, чије су мошти једно време почивале у храму. Светињу је помагао и последњи српски цар Урош Немањић.

Турским освајањем Босне настало је тешко време за народ и цркву. Манастир је опустошен и остао је у ранама да лежи заборављен следећих четири стотине година. Поновним отварањем рудника 1850. године је оживео, а рудари су откопали темеље манастира 1858. године. Храм је обновљен и служио је као парохијска црква.

Следећа велика обнова је почела 1989. године. У то време Сасе су биле метох манастира Хиландара. Освећење манастира било је планирано за 1991. годину, али услед рата 1992 – 1995. године је одложено. Током рата муслиманске снаге су похарале и оскрнавиле храм 1992. године. 

Залагањем Његовог Преосвештенства Епископа зворничко – тузланског Василија 2002. године почела је нова обнова, крунисана освећењем храма посвећеног Светој Тројици 2010. године. Унутрашњост цркве је живописана трудом иконописачке радионице Петра Билића из Београда, док је дуборез дело Рада Пантића из Милића. У конаку манастира се налази параклис посвећен Светом Краљу Урошу I, чије се честице моштију овде и чувају.