Манастир Папраћа
Манастир Папраћа налази се у истоименом селу на путу који спаја Шековиће и Зворник. Саборни храм посвећен је Благовештењу Пресвете Богородице. Подигнут је на живописном месту на извору реке Спрече. Тачног податка о градњи манастира нема. Према предању, манастир су подигли Свети краљ Драгутин и његови синови Владислав и Урошиц. Они су владали овим просторима крајем 13. и почетком 14. века.
У народној поезији манастир се помиње у неколико песама. У једној је „Папраћу близу Борогова“ подигао Симеон Немања. Стихови песме „Милош у Латинима“ кажу да је Папраћа задужбина жупана Вукана.
Први писани траг о светињи налазимо на једно јеванђељу из 1550 – 51. године. Добио га је тадашњи игуман Григорије у Русији тражећи помоћ за манастир. Углед манастира Папраћа у ово време уживао у Србији и Русији, није имао ни један манастир Босне. У овом периоду у манастиру интензивно ради и преписивачка школа.
Ходочашћа
У време аустријско – турског рата 1717 – 1723. године Папраћа је јако пострадала. Три стотине турских војника спалили су и опљачкали манастир. Материјал са цркве употребљен је за градњу џамије. Том приликом и цивилно становништво је избегло и пронашло уточиште у Србији и Посавини. Црква је обновљена 1869. године. Братство се вратило 1880. године, и сместило у нови конак који је завршен 1905. године. Две године касније у манастиру са радом почиње и школа.
Период Другог светског рата манастиру Папраћа доноси прогон, нову пустош и оштећења. Црква је коришћена за држање стоке.
Црква манастира Папраћа убраја се у ред најмонументалнијих манастирских цркава на простору БиХ. Архитектонски гледано она припада моравској школи. Сачувани фрескопис упућује такође на одлике моравске уметности. Историчари уметности га сврставају у тридесете године 16. века. Велики број вредних икона налази се не само у манастирској цркви него и у конаку. Представљају дела познатог српског иконописа 19. века. Рад су Милије Марковића из Београда а приложио их је познати задужбинар, Миша Анастасијевић, „капетан Миша“ из Београда 1857. године.
