Манастир Никоље
Манастир Никоље један је од најстаријих манастира Српске Свете Горе. Подигнут је на самој обали Западне Мораве недалеко од Овчар Бање. По предању подигли су га Светогорци избегли са Атоса пред најездом Каталонаца. Друго мишљење је да су његови градитељи били испосници – исихасти са Синаја након Маричке битке 1371. године. Најстарији до сада пронађени писани траг потиче из турских пописа 1489. године.
Саборни храм манастира прославља пренос моштију Светог Николаја Мирликијског. То је једнобродна црква без куполе. Црква је обновљена и украшена фрескама велике уметничке вредности 1637. и 1697. године. Испод овог слоја живописа пронађен је старији слој, највероватније из 16. века.
Ходочашћа
Иконостас је рад Симеона Лазовића из Пријепоља у периоду 1826 до 1829. године. Украшен је дуборезом, посебно царске двери. Урађен је за време Исаија Поповића, а заузимањем и новцем кнеза Милоша Обреновића. Испред иконостаса у кивотима похрањене су честице моштију Светог Николе и Светог Никодима, архиепископа пећког.
Поред цркве налази се Милошев конак, који је кнез Милош Обреновић подигао и у њега склонио своју породицу, након пропасти Првог српског устанка. Одатле је једно време управљао Другим српским устанком, а у манастиру је сахранио и свог петогодишњег сина Петра. Своју последњу велику обнову Никоље је доживело почетком овог века.
