Иконостас је рад Симеона Лазовића из Пријепоља у периоду 1826 до 1829. године. Украшен је дуборезом, посебно царске двери. Урађен је за време Исаија Поповића, а заузимањем и новцем кнеза Милоша Обреновића. Испред иконостаса у кивотима похрањене су честице моштију Светог Николе и Светог Никодима, архиепископа пећког.
Поред цркве налази се Милошев конак, који је кнез Милош Обреновић подигао и у њега склонио своју породицу, након пропасти Првог српског устанка. Одатле је једно време управљао Другим српским устанком, а у манастиру је сахранио и свог петогодишњег сина Петра. Своју последњу велику обнову Никоље је доживело почетком овог века.