Његови могући ктитори су Иваниш, угледни властелин цара Душана и потоњи монах Доротеј, и његов син, јеромонах Данило, који је био први игуман манастира, а који је 1390. године постао српски патријарх Данило III. Светињу су разрушили Турци 1454. године. Црква је триконхосне основе, декоративно зидана сигом и опеком, са троделним олтарским простором и слободним ступцима који носе куполу.

Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку. Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре. Археолошка истраживања и конзервација остатака цркве вршени су од 1952. године. У периоду 2003–2006. године Завод за заштиту споменика културе Краљева је у целини рестаурирао цркву.