Манастир Дренча
Манастир Дренча са црквом Ваведења Пресвете Богородице налази се недалеко од Александровца. Свети кнез Лазар и патријарх Спиридон потврдили су 1382. године манастиру Дренча поседе у области Расине и Браничева. Ова повеља, рађена на зеленој свили и са воштаним печатом чува се у манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори. На основу ове чињенице сматра се да је подигнут непосредно пре тога, најраније 1379. године.
Ходочашћа
Његови могући ктитори су Иваниш, угледни властелин цара Душана и потоњи монах Доротеј, и његов син, јеромонах Данило, који је био први игуман манастира, а који је 1390. године постао српски патријарх Данило III. Светињу су разрушили Турци 1454. године. Црква је триконхосне основе, декоративно зидана сигом и опеком, са троделним олтарским простором и слободним ступцима који носе куполу.
Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку. Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре. Археолошка истраживања и конзервација остатака цркве вршени су од 1952. године. У периоду 2003–2006. године Завод за заштиту споменика културе Краљева је у целини рестаурирао цркву.
