Манастир Драгаљевац

naslovna Manastir Dragaljevac

Манастир Драгаљевац налази се у селу Горњи Драгаљевац у Републици Српској. Верује се да су прве три подигнуте цркве на овом месту биле брвнаре, сличне многима у Србији у време робовања под Турцима. Градња прве цркве везује се за 15. век, иако је у порти данашњег манастира пронађен олтарски камен са инскрипцијом 1310. године.

Данашња црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу је четврта по реду и подигнута је 1909. године на месту претходне три. Пројекат је урадио Милош Миладиновић из Сарајева 1908. године. Протомајстор је био Иван Тон. Иконостас је урађен у радионици Николе Ивковића у Новом Саду, а звона су рађена у Темишвару. Њихов звук и акустика учинили су их чувеним у околини, а народ овог краја верује да захваљујући њима, град као елементарна непогода никад није направио штету у Драгаљевцу. Под цркве представља имитацију пода цркве Свете Софије у Цариграду.

Сам храм је крстообразне основе, рађен у духу српско – византијског градитељства. Освећен је 21. септембра 1909. године. Унутрашњост је 1954. године осликао Чех Карло Мацек. Поред цркве налази се невелик конак за поклонике подигнут у време робовања под Турцима. Године 1982. црква у Драгаљевцу је претворена у женски манастир посвећен Светом Архангелу Гаврилу.