Манастир Чокешина
Манастир Чокешина смештен је на северној страни планине Цер. По предању, манастир је задужбина Милоша Обилића, који је започео градњу манастира уочи Косовске битке. Завршетак радова приписан је Богдану Чокеши, угледном властелину из мачванског краја са почетка 15. века. Чокешина је у својој дугој историји више пута рушена и обнављана.
У периоду од 1707. до 1732. године, после велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, у манастиру је постојала школа којом је руководио игуман Василије. Турци су убрзо запалили и срушили и светињу и школу. На старим темељима, 1786. године изграђена је нова црква, која је поново срушена у време Првог српског устанка, 1804. године након битке између Срба и Турака, познате као Бој на Чокешини.
Ходочашћа
Данашња црква грађена је између 1820. и 1823. године заслугом кнеза Милоша Обреновића и његовог брата Јеврема. Посвећена је празнику рођења Пресвете Богородице. Иконостас је рад Михајла Константиновића и Николе Јанковића из Охрида из 1834. године. У цркви се од 1830. године чува икона Покрова Пресвете Богородице Чокешинске, једне од највећих светиња овог краја, за коју се везују многа чудотворна исцељења, о којима говори и Милорад Поповић Шапчанин у својим приповеткама.
У манастирској порти по жељи игумана Германа, 1890. године подигнут је са северне стране до саме цркве, споменик од камена, висок 5 метара, под којим су на вечни починак положене мученичке кости браће Недић и 300 славних Чокешинских јунака са места њихове погибије у Боју на Чокешини.
