Полазак из Београда у 00.15 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19.). Полазак из Новог Сада у 01.15 часова са паркинга бивше аутобуске станице АТП ВОЈВОДИНА (угао Сентандрејског пута и пута Новосадског партизанског одреда).  Ноћна вожња кроз Србију и Мађарску. Успутне краће паузе ради одмора и обављања граничних формалности.                                                                                                                                  Долазак у манастир. Присуствовање празничној Светој Литургији поводом славе параклиса. Манастир Српски Ковин у Српском Ковину (мађ. Ráckeve) је најстарији манастир у Мађарској и један од два манастира у Будимској епархији Српске православне цркве. Смештен је 40 км јужно од Будимпеште, на острву Чепел, у средишту насеља Српски Ковин. Према сачуваном предању, често занемареном, овај манастир представља средњовековну тековину и настао је у првој половини XII века. Као оснивач манастира помиње се краљица Јелена, ћерка рашког жупана Уроша I и супруга владара Беле II Слепог. У време кад је манастир настао Угарском је владала Јелена уместо свог малолетног сина Гезе II (1141–1161). Највећа светиња овог манастира је чудотворна икона Пресвете Богородице (Ковинска Богородица) из 17. века, која је током векова пружала бројна исцељења свима који су тражили помоћ. Ова икона се у српским списима спомиње као „најпоштованија икона“ код Срба у Мађарској. Уједно, у манастиру се налазе и делови моштију светитеља веома значајних за наш народ, од који су и делови моштију Светог Аве Јустина Ћелијског. Наставак путовања према манастиру Грабовац. Долазак у манастир у поподневним часовима и обилазак манастирског комплекса. Манастир Грабовац (мађ. Grábóc) се налази у жупанији Толна. Манастир Грабовац је некада био једно од верских и културних средишта Срба у Панонији, а данас једно од главних места окупљања српске заједнице у Мађарској.Најстарији помен манастира је из 1585. године, и реч је о доласку братства. Садашњи манастир Грабовац су основали 1587. године монаси манастира Драговића у Далмацији, игуман Пајсије, са братијом, Евстатијем, Серафимом, Герасимом и Дионисијем.  У манастиру је након велике сеобе, три месеца боравио патријарх Арсеније Чарнојевић, а највећи број монаха је био „хаџија“, као поклоници светог гроба. Два монаха грабовачка су постали епископи. Манастир је после II светског рата национализован и дужи период коришћен за смештај старих лица и пензионера. Коначно, 1994. године је враћен Српској православној цркви. Богата манастирска библиотека (са 900 књига – 1905.) са већим бројем рукописних књига, архива и богослужбени сакрални предмети и иконе чувају се у музејској збирци у Сентандреји. Иконостас грабовачке цркве је високог, познобарокног облика, мармориран зеленом бојом, а сви дуборезни украси су позлаћени. Након обиласка манастирског комплекса, повратак према Београду. Краћа успутна задржавања ради одмора и обављања граничних формалности. Повратак у Нови Сад а потом у Београд у касним вечерњим часовима (крај програма).Повратак у Нови Сад и потом Београд у касним вечерњим часовима (крај програма).