Моравска Србија

Моравска градитељска школа, као последња велика стилска епоха српске средњовековне уметности, трајала је од 1371. до 1427. године. 

Велико идеолошко – државно наслеђе које је на себе преузела Моравска Србија кнеза Лазара, настављајући идеологију Душановог царства, најбоље се огледа кроз задужбине које су подизали кнез Лазар и кнегиња Милица.

ДАН 1.

БЕОГРАД – ПАРАЋИН

Полазак из Београда у 7,00 часова испред Вазнесењске цркве (Улица адмирала Гепрата 19). Успутна краћа задржавања ради одмора. Обилазак:

Манастир Каленић представља најраскошније украшену цркву моравске стилске групе. Смештен је на обронцима Гледићких планина, западно од села Опарића у Левчу. Задужбина је властелина Богдана, великодостојника на двору деспота Стефана Лазаревића, његове жене Милице и брата Петра.

Саборни храм посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, подигнут је између 1407 и 1413. године, док је украшен фрескама око 1413. године. Изванредно сликарство префињеног колорита и сетних ликова светитеља убраја се у врхунска сликарска остварења у целом византијском свету прве четвртине 15. века.

Од првобитног манастирског комплекса сачувала се само црква. Грађена је по узору на Лазарицу, са основом у облику сажетог триконхоса. Црква је споља веома сликовита, због лепо сложених белих блокова камена и црвене опеке. Изнад прозора и портала је плитко резана пластична декорација са представама птица, грифона и лавова. У време робовања под Турцима више пута је страдао и био обнављан. Залагањем кнеза Милоша Обреновића 1823. године црква је обновљена и изграђени су нови конаци.

Манастир Љубостиња задужбина је кнегиње Милице, жене Светог кнеза Лазара. Подигнут је уочи Косовског боја. Након што је њихов син, Стефан Лазаревић ступио на трон, Милица прима монашки постриг и као монахиња Евгенија са својом рођаком Јефимијом настањује се у својој задужбини у којој ће и скончати 1405. године.

Манастир Љубостиња, са црквом Успења Пресвете Богородице, један је од најзначајнијих споменика моравске школе. Протомајстор је био Раде Боровић, у народним песмама познат као Раде Неимар, који је споља украсио храм префињеном каменом пластиком и који нам је, као реткост за оно време, оставио своје име уклесавши га на прагу унутрашњег портала. Унутрашњост цркве је украшен фрескама крајем 14. века и 1403. године. Зограф Макарије записао је своје име на луку изнад врата.

Током турске окупације љубостињски игумани су често позивали народ на устанак, и пружали сваку врсту помоћи, због чега је светиња више пута страдала. Врло брзо је била и обнављана, али се са сваком обновом губила првосаграђена честица, у 17. веку архитектура, крајем 18. века живопис. Иконостас у манастирској цркви осликао је 1822. Никола Марковић. Љубостиња је вековима била духовни и културни центар. У њој је Јефимија, прва српска песникиња и везиља саздала покров у злату и свили за кивот Светог кнеза Лазара, као и завесе за царске двери које је поклонила манастиру Хиландару. Јефимија и Евгенија и данас почивају у саборном храму манастира Љубостиње.

Црква Лазарица у Крушевцу била је дворска црква Светог кнеза Лазара. Као ктитор, посветио је архиђакону Стефану, патрону династије Немањића, а у славу свога прворођеног сина Стефана, који га је наследио на престолу. Подигнута је за кратак временски период, од 1377 – 1380. године. Рађена је у моравском стилу који у Лазарици достиже своју потпуну зрелост.

Основа цркве је у облику триконхоса, сажете варијанте уписаног крста, са куполом изнад наоса и истовремено грађеном припратом. На Лазарици је остварен и потпуно довршен систем декорације фасада, које обилују типичном моравском плиткорељефном каменом пластиком. Розете као њен најлепши украс постављене су у пољима испод слепих аркада. Остали украси се могу поделити у две групе: у једној су представе фантастичних птица и животиња, а у другој биљни и геометријски украси.

Зидне слике које су рађене у 14. и 18. веку су пропале. Прва обнова Лазарице у 19. веку уследила је непосредно по ослобођењу од Турака и припајања Крушевца Кнежевини Србији, да би следећа уследила већ 1843. За разлику од живописа, иконостас Лазарице рађен 1844. године је сачуван у целини. Широк је 3,70 м, висок 4,35 м а висина са крстом износи 6,50 м. Мада не постоји потпис уметника, готово је сигурно да се ауторство може приписати пожаревачком “молеру“ Живку Павловићу. Своју последњу обнову „Бела црква“ како су је још кроз историју звали, доживела је у периоду 1903 – 1907. године, под надзором архитекте Пере Поповића.

Долазак у Параћин. Смештај у хотел. Вечера, ноћење.

ДАН 2.

ПАРАЋИН – БЕОГРАД

Буђење у 7.00 часова. Полазак у 7.30 часова. Пакет доручак. Обилазак:

Манастир Раваница – Присуствовање Светој Литургији. Обилазак задужбине кнеза Лазара, саграђене између 1375 и 1377. године. Налази се у подножју Кучајских планина, у селу Сење код Ћуприје.

Саборни храм посвећен је Вазнесењу Господњем и налази се у централном делу манастирског комплекса опасан моћним утврђењем са седам кула, трпезаријом, монашким келијама, неопходним економским зградама. По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква је родоначелник новог стила уметности, такозване Моравске школе. Она представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време Светог краља Милутина.

Њена унутрашњост украшена је фрескама око 1385. године, уочи Косовске битке. Измењена ктиторска композиција настала је након погибије Светог кнеза. Након преноса његових моштију из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године, манастир постаје место ходочашћа у коме се ствара култ Светог кнеза Лазара, косовског мученика. Раваница постаје и културно средиште у коме се негује писана реч. Велики број песама посвећених Косову настао је управо у њој.

Црква је тешко страдала тек 1686/7. године, када је убијен највећи број раваничких монаха. Преживели монаси су 1689/90. године избегли, придружујући се великој сеоби Срба. Пешице они су се повлачили до Сентандреје, па у Срем у манастир Врдник, носећи целебне мошти Светог кнеза, али и рукописне књиге, као и драгоцен Јефимијин покров кнезу Лазару. Током Другог светског рата, мошти су пренете у Саборну цркву у Београду, да би за велики јубилеј, 600 година од Косовске битке, тело Светог кнеза Лазара поново враћено у његову задужбину.

Ресавска пећина је једна од најлепших и највећих пећина у нашој земљи. Налази се у кречњачком брду Бабина Глава, удаљеног 20 км од Деспотовца. Откривена је 1962. а за посетиоце је отворена 1972. године. Пећина је истражена до 2.850 м док је дужина проходног дела пећине 800 метара са најнижом тачком од 80 м од улаза. Константна температура пећине износи 7 степени Целзијусових, док влажност ваздуха варира од 80 – 100%. Шест дворана са сталактитима, сталагмитима, стубовима и коралним каналом су изузетне лепоте.

Манастир Манасија удаљена је око два километра северозападно од Деспотовца. Подигнута је крај речице Ресаве по којој је носила име кроз читав средњи век. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића. Грађена је између 1407. и 1418. године. Импозантни бедеми са 11 кула, опасани ровом, представљали су, у то време, модеран систем одбране манастира. Најдоминантнија и најмасивнија – донжон кула позната је и као Деспотова кула.

Црква Свете Тројице, са основом у облику развијеног триконхоса, убраја се међу најрепрезентативнија здања моравског градитељства. Њене фасадне декорације од камених тесаника задржале су карактер рашке школе. Зидно сликарство, завршено је 1418. године. Од некадашњих 2.000 м2, живопис се сачувао на свега 700 м2. Иако оштећено, сматра се за најлепше међу моравским споменицима, а убраја се међу најбоља у старом српском сликарству уопште. Актери композиција импонују својом монументалношћу, раскошном одећом, префињеним ликовима и покретима. Све ово зограф је најлепше уткао у приказ Светих ратника.

Поред манастирске цркве и утврђења, у Манасији су делимично сачувани остаци старе трпезарије и библиотеке. У библиотеци се налазила преписивачка радионица у којој су рађене бројне књиге за црквене потребе. “Ресавско писање” је било веома цењено и дуго је служило за узор каснијим преписивачима. Један од главних руководилаца Ресавске школе био је Константин Философ, потоњи писац житија деспота Стефана Лазаревића.

Повратак у Београд у касним вечерњим часовима.

Ходочашће обухвата

  • превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији
  • 1 ноћење у хотелу „Петрус“ у Параћину са 3* у двокреветним собама са купатилом на бази полупансиона (вечера – класично услуживање, доручак – пакет доручак)
  • улазнице за све наведене посете
  • услуге стручног водича
  • трошкове организације путовања.

Начин плаћања

  • 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
  • остатак у 2 месечне рате

Цена ходочашћа

6.200 дин

Општи услови

  • Аранжман је прављен на бази 35 уплата
  • Aгенција задржава право да откаже аранжман најкасније 3 дана пре планираног поласка
  • За путовање важе Општи услови путовања
  • Агенција „Доброчинство“ задржава право, да уколико дође до промена цена на тржишту, измени цену аранжмана за одговарајући износ