Полазак из Београда у 6.30 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19).

Долазак у Мало Црниће. Присуствовање Светој Литургији у цркви Светог Игњатија Богоносца. Црква је подигнута 1892. године заслугом индустријалаца Антона И. Бајлонија, а свечано је осветио митрополит Михаило 18.септембра 1894. године. Декорацију фасада одликује јасан утицај Ханзенове школе уз упутребу полихромије, односно комбиновања окер боје и тзв. „помпејско црвене“. Изузетно вредну сликарску целину чини десет икона распоређених у три зоне на нижој олтарској прегради изведеној у класицистичкој духу, рад једног од најзначајнијих представника српског романтизма Стеве Тодоровића и мајстора његове сликарске радионице. У порти се налазе звоник подигнут 1906. године и споменик палим ратницима у ратовима за ослобођење Србије.

Манастир Заова – први пут се спомиње у турским записима 1467.године. Према предању, сазидан је на темељима цркве коју су подигли браћа Радићи, властелини Павле и Радул, у знак покајања што су своју сестру Јелицу растргли „коњима на репове“. Унутар манастира Заова може се видетизазидан Јеличин гроб, са фреском која представља њено растрзање са четири бела коња. Према предању, пошто је Јелица растргнута “ на све четири стране света“, на местима на којима су пали делови њеног тела, појавили су се чудотворни извори, који и данас постоје. Поред њих су касније, осим Заове, саграђени и манастири Рукумија, Брадача и Сестрољин. Пошто се сматра да су на месту на коме је подигнут манастир Заова пале Јеличине очи, извор у његовој близини, посвећен Светој Петки, сматра се лековитим за слепе и слабовиде. Према народном веровању, воду са овог извора треба узимати само за време верских празника и користити је за пиће и умивање, како би била делотворна.

Саборна црква Светих архангела Михаила и Гаврила у Пожаревцу-подигао је књаз Милош Обреновић 1819. године, а освештао је митрополит београдски Агатангел 1823.године. Поред тога што је подигао цркву књаз је, заједно са својом породицом и угледним гостима, често посећивао и присуствовао литургијама које су се у њој одржавале. На западној страни цркве налази се богато украшен портал изведен српско-византијском стилу. Иконе на иконостасу насликао је Никола Марковић 1870. године. У олтару цркве налази се мермерни свети престо који је израђен у Пешти, исклесан од црвенкастог мермера и углачан до високог сјаја. У комплексу Саборне цркве, на самом улазу у њу, налази се велелепни Епархијски двор.

Долазак у Београд у вечерњим часовима.