Полазак у 7.00 часова испред Вазнесенске цркве (Улица адмирала Гепрата број 19). Долазак у манастир Ново Хопово, присуствовање празничној Светој Литургији.

Манастир Ново Хопово посвећен је Светом Николи. По предању подигао га је деспот Ђорђе Бранковић,  потоњи владика Максим у периоду 1496 – 1502. године. Садашњи саборни храм подигли су Лацко и Марко Јовшић из Горњег Ковина 1576. године. Од свог настанка манастир је био јако културно средиште са монашком школом. Живопис у олтару настао је 1608. године, a у припрати 1654. године.  Турци су ову светињу тешко оштетили 1684. и 1688. године. Обнова је трајала читавих 80 година, и била је под јаким утицајем барока у сваком погледу. Иконостас је рађен у периоду 1754 – 1770. године, и дело је Паула и Антона Разнера. Красе га иконе Теодора Крачуна, једног од најзанимљивијих фигура српског сликарства. У манастиру је боравио у периоду 1757 – 1760. године Доситеј Обрадовић.

Mанастир Гргетег окружен шумама, ливадама и долинама један је oд најимпозантнијих фрушкогорских манастира. Слави пренос моштију Светог Николе. По предању га је подигао деспот Вук Гргуревић, познатији као Змај Огњени Вук 1471. године, да би у њему сахранио свога оца Гргура Бранковића. У време турско – аустријског рата 1683 – 1699. године, манастир је спаљен да би убрзо био обновљен. Године 1774. Јаков Орфелин за иконостас католикона ради предивне иконе не штедећи злато да их украси.

Mанастир Крушедол лежи на југоисточним обронцима Фрушке Горе. Задужбина је деспота Ђорђа Бранковића, у монаштву Максима, и његове мајке Ангелине. Од угледне српске породице Јакшић, Ангелина добија земљиште на коме подиже женски манастир у самом месту Крушедолу који је данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, а деспот Ђорђе уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоје подиже мушки манастир Крушедол. Живопис је настао у 16. и 18. веку. Он представља најлепшу и најбогатију галерију сликарских радова у Војводини. Посебном лепотом истиче се иконостас са приказом Деизиса из 16. века. Крушедол је поседовао најбогатију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале српске властеле чуване су у њој до 1942. године када је ризница опљачкана а остатак блага однет је у Загреб.

Манастир Велика Ремета је један од најстаријих од свих фрушкогорских манастира. Налази се у источном делу Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља и некадашњег прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази.Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом светитељу. Након обиласка манастира, повратак према Београду.

Долазак у Београд у каснијим поподневним часовима (крај програма).