„Стојте галије царске!
Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада…“
Милутин Бојић
Крф је најлепше јонско острво. Прекривен је раскошним растињем. Чести су олеандри, агаве, опунције, мирте, ловори, еукалиптуси, чемпреси, маслине, винова лоза… као у легендарном врту краља Алкиноја, опеваног у Хомера. Ово острво има посебно место у новијој српској историји. На Крфу су села Гувија и Агиос Матеос, а поред њега мало острво Видо. На страдалном голготском путу преко Албаније од краја новембра 1915. године до 16. јануара 1916. године Крф је за српски војску постао острво наде. Српска војска се искрцала у селу Гувија. На острву Видо била је војна болница. У њој се умирало. Умрле су прво сахрањивали на каменитој обали острва Видо, а кад су оболели војници почели масовно да умиру, спуштани су у воде Јонског мора, у стиховима Милутина Бојића прослављену Плаву гробницу. Ту је сахрањено 10.000 српских војника. Агиос Матеос је село где је био логор Дринске дивизије. Толико наших успомена на том малом грчком острву коме ходочастимо са дужним поштовањем.
Метеори су после Свете Горе највећа скупина манастира у Грчкој. Те џиновске стене, тихе и непомичне, усправљају се стремећи к небу и разбијају монотонију пејсажа бескрајне тесалијске равнице, изазивајући дивљење. Та шума од камена је један од најлепших пејсажа на свету. На те стене су се испосници склонили од вреве и буке световног живота да се посвете аскези, тражећи мир и спокојство души.
Драган Вукић
АРАНЖМАН ОБУХВАТА
НАЧИН ПЛАЋАЊА
НАПОМЕНЕ И ОПШТИ УСЛОВИ